حَدَّثَنَا عَفَّانُ حَدَّثَنَا أَبَانُ الْعَطَّارُ حَدَّثَنَا قَتَادَةُ عَنْ خَالِدِ بْنِ عُرْفُطَةَ عَنْ حَبِيبِ بْنِ سَالِمٍ وَقَالَ أَبَانُ أَخْبَرَنَا قَتَادَةُ أَنَّهُ كَتَبَ إِلَى حَبِيبِ بْنِ سَالِمٍ فِيهِ فَكَتَبَ إِلَيْهِأَنَّ رَجُلًا يُقَالُ لَهُ عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ حُنَيْنٍ كَانَ يُنْبَزُ قُرْقُورًا رُفِعَ إِلَى النُّعْمَانِ بْنِ بَشِيرٍ وَطِئَ جَارِيَةَ امْرَأَتِهِ فَقَالَ لَأَقْضِيَنَّ فِيكَ بِقَضَاءِ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ إِنْ كَانَتْ أَحَلَّتْهَا لَكَ جَلَدْتُكَ مِائَةً وَإِنْ لَمْ تَكُنْ أَحَلَّتْهَا لَكَ رَجَمْتُكَ فَوَجَدَهَا قَدْ أَحَلَّتْهَا لَهُ فَجَلَدَهُ مِائَةً
Qatoda xabar berdiki, u bu haqda Habib ibn Solimga xat yozgan, u esa unga shunday yozib (yuborgan): Abdurrahmon ibn Hunayn deb ataladigan, Qurqur laqabi bilan chaqiriladigan bir kishining (masalasi) Nuʼmon ibn Bashirga koʻtarildi — u xotinining choʻrisi bilan yaqinlik qilgan edi. Shunda (Nuʼmon): «Men sening haqingda Rasululloh ﷺning hukmlari bilan hukm chiqaraman: agar (xotining) uni senga halol qilgan boʻlsa, seni yuz darra uraman; agar uni senga halol qilmagan boʻlsa, seni toshboʻron qilaman», dedi. U (xotini) uni unga halol qilgan ekanini topdi, bas, uni yuz darra urdi.Қатода хабар бердики, у бу ҳақда Ҳабиб ибн Солимга хат ёзган, у эса унга шундай ёзиб (юборган): Абдурраҳмон ибн Ҳунайн деб аталадиган, Қурқур лақаби билан чақириладиган бир кишининг (масаласи) Нуъмон ибн Баширга кўтарилди — у хотинининг чўриси билан яқинлик қилган эди. Шунда (Нуъмон): «Мен сенинг ҳақингда Расулуллоҳ ﷺнинг ҳукмлари билан ҳукм чиқараман: агар (хотининг) уни сенга ҳалол қилган бўлса, сени юз дарра ураман; агар уни сенга ҳалол қилмаган бўлса, сени тошбўрон қиламан», деди. У (хотини) уни унга ҳалол қилган эканини топди, бас, уни юз дарра урди.