حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ آدَمَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ عَن أَشْعَثَ بْنِ أَبِي الشَّعْثَاءِ عَن مُعَاوِيَةَ بْنِ سُوَيْدِ بْنِ مُقَرِّنٍ عَنِ الْبَرَاءِ بْنِ عَازِبٍ قَالَأَمَرَنَا رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ بِسَبْعٍ وَنَهَانَا عَنْ سَبْعٍ أَمَرَنَا بِعِيَادَةِ الْمَرِيضِ وَاتِّبَاعِ الْجَنَائِزِ وَإِجَابَةِ الدَّاعِي وَإِفْشَاءِ السَّلَامِ وَتَشْمِيتِ الْعَاطِسِ وَإِبْرَارِ الْقَسَمِ وَنَصْرِ الْمَظْلُومِ وَنَهَانَا عَنْ خَوَاتِيمِ الذَّهَبِ وَآنِيَةِ الْفِضَّةِ وَالْحَرِيرِ وَالدِّيبَاجِ وَالْإِسْتَبْرَقِ وَالْمَيَاثِرِ الْحُمْرِ وَالْقَسِّيِّحَدَّثَنَا أَبُو دَاوُدَ عُمَرُ بْنُ سَعْدٍ عَن سُفْيَانَ مِثْلَهُ وَلَمْ يَذْكُرْ فِيهِ إِفْشَاءَ السَّلَامِ وَقَالَ نَهَانَا عَنْ آنِيَةِ الذَّهَبِ وَالْفِضَّةِ
Rasululloh ﷺ bizni yettita (ish)ga buyurdilar va yettita (ish)dan qaytardilar. Bizni: kasalni yoʻqlash, janozalarga ergashish, chaqirgan (kishi)ga ijobat qilish, salomni yoyish, aksirgan (kishi)ga tashmit aytish, qasam ichganning qasamini rost chiqarish va mazlumga yordam berishga buyurdilar. Bizni: oltin uzuklardan, kumush idishlardan, harir (ipak), debo (zarbof) va istabraq (qalin ipak)dan, qizil miyosir (egar-yostiqcha)lardan va qassiy (matosi)dan qaytardilar. Boshqa yoʻl bilan Sufyondan shuning misli (rivoyat qilindi); unda «salomni yoyish» zikr qilinmagan va: «Bizni oltin va kumush idishlardan qaytardilar», deyilgan.Расулуллоҳ ﷺ бизни еттита (иш)га буюрдилар ва еттита (иш)дан қайтардилар. Бизни: касални йўқлаш, жанозаларга эргашиш, чақирган (киши)га ижобат қилиш, саломни ёйиш, аксирган (киши)га ташмит айтиш, қасам ичганнинг қасамини рост чиқариш ва мазлумга ёрдам беришга буюрдилар. Бизни: олтин узуклардан, кумуш идишлардан, ҳарир (ипак), дебо (зарбоф) ва истабрақ (қалин ипак)дан, қизил миёсир (эгар-ёстиқча)лардан ва қассий (матоси)дан қайтардилар. Бошқа йўл билан Суфёндан шунинг мисли (ривоят қилинди); унда «саломни ёйиш» зикр қилинмаган ва: «Бизни олтин ва кумуш идишлардан қайтардилар», дейилган.