حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ مُوسَى حَدَّثَنَا سُكَيْنُ بْنُ عَبْدِ الْعَزِيزِ عَنْ سَيَّارِ بْنِ سَلَامَةَ أَبِي الْمِنْهَالِ الرِّيَاحِيِّ قَالَدَخَلْتُ مَعَ أَبِي عَلَى أَبِي بَرْزَةَ الْأَسْلَمِيِّ وَإِنَّ فِي أُذُنَيَّ يَوْمَئِذٍ لَقُرْطَيْنِ قَالَ وَإِنِّي لَغُلَامٌ قَالَ فَقَالَ أَبُو بَرْزَةَ إِنِّي أَحْمَدُ اللَّهَ أَنِّي أَصْبَحْتُ لَائِمًا لِهَذَا الْحَيِّ مِنْ قُرَيْشٍ فُلَانٌ هَاهُنَا يُقَاتِلُ عَلَى الدُّنْيَا وَفُلَانٌ هَاهُنَا يُقَاتِلُ عَلَى الدُّنْيَا يَعْنِي عَبْدَ الْمَلِكِ بْنَ مَرْوَانَ قَالَ حَتَّى ذَكَرَ ابْنَ الْأَزْرَقِ قَالَ ثُمَّ قَالَ إِنَّ أَحَبَّ النَّاسِ إِلَيَّ لَهَذِهِ الْعِصَابَةُ الْمُلَبَّدَةُ الْخَمِيصَةُ بُطُونُهُمْ مِنْ أَمْوَالِ الْمُسْلِمِينَ وَالْخَفِيفَةُ ظُهُورُهُمْ مِنْ دِمَائِهِمْ قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ الْأُمَرَاءُ مِنْ قُرَيْشٍ الْأُمَرَاءُ مِنْ قُرَيْشٍ الْأُمَرَاءُ مِنْ قُرَيْشٍ لِي عَلَيْهِمْ حَقٌّ وَلَهُمْ عَلَيْكُمْ حَقٌّ مَا فَعَلُوا ثَلَاثًا مَا حَكَمُوا فَعَدَلُوا وَاسْتُرْحِمُوا فَرَحِمُوا وَعَاهَدُوا فَوَفَوْا فَمَنْ لَمْ يَفْعَلْ ذَلِكَ مِنْهُمْ فَعَلَيْهِ لَعْنَةُ اللَّهِ وَالْمَلَائِكَةِ وَالنَّاسِ أَجْمَعِينَ
Sayyor ibn Salama Abul Minhol ar-Riyohiy aytdi: Otam bilan birga Abu Barza al-Aslamiyning huzuriga kirdim; oʻsha kuni mening quloqlarimda ikkita zirak bor edi, men (hali) bola edim. Abu Barza aytdi: «Men Allohga hamd aytamanki, Qurayshning bu qabilasini malomat qiluvchi boʻlib turibman: falonchi mana bu yerda dunyo uchun jang qiladi, falonchi mana bu yerda dunyo uchun jang qiladi», — u Abdulmalik ibn Marvonni nazarda tutdi, — hatto Ibn al-Azraqni ham zikr qildi. Soʻng aytdi: «Menga odamlarning eng sevimlisi — sochlari yopishib ketgan, qorinlari musulmonlarning mollaridan xoli, yelkalari ularning qonlaridan yengil boʻlgan mana shu jamoadir». U aytdi: Rasululloh ﷺ: «Amirlar Qurayshdandir, amirlar Qurayshdandir, amirlar Qurayshdandir. Mening ular ustida haqqim bor, ularning ham sizlar ustingizda haqqi bor — toki uchta ishni qilsalar: hukm qilganlarida adolat qilsalar, rahm soʻralganda rahm qilsalar va ahd qilganlarida vafo qilsalar. Ulardan kim buni qilmasa, unga Allohning, farishtalarning va barcha odamlarning laʼnati boʻlsin», dedilar.Сайёр ибн Салама Абул Минҳол ар-Риёҳий айтди: Отам билан бирга Абу Барза ал-Асламийнинг ҳузурига кирдим; ўша куни менинг қулоқларимда иккита зирак бор эди, мен (ҳали) бола эдим. Абу Барза айтди: «Мен Аллоҳга ҳамд айтаманки, Қурайшнинг бу қабиласини маломат қилувчи бўлиб турибман: фалончи мана бу ерда дунё учун жанг қилади, фалончи мана бу ерда дунё учун жанг қилади», — у Абдулмалик ибн Марвонни назарда тутди, — ҳатто Ибн ал-Азрақни ҳам зикр қилди. Сўнг айтди: «Менга одамларнинг энг севимлиси — сочлари ёпишиб кетган, қоринлари мусулмонларнинг молларидан холи, елкалари уларнинг қонларидан енгил бўлган мана шу жамоадир». У айтди: Расулуллоҳ ﷺ: «Амирлар Қурайшдандир, амирлар Қурайшдандир, амирлар Қурайшдандир. Менинг улар устида ҳаққим бор, уларнинг ҳам сизлар устингизда ҳаққи бор — токи учта ишни қилсалар: ҳукм қилганларида адолат қилсалар, раҳм сўралганда раҳм қилсалар ва аҳд қилганларида вафо қилсалар. Улардан ким буни қилмаса, унга Аллоҳнинг, фаришталарнинг ва барча одамларнинг лаънати бўлсин», дедилар.