حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ حَدَّثَنَا سَعِيدٌ عَنْ قَتَادَةَ عَنِ الْحَسَنِ عَنْ جَوْنِ بْنِ قَتَادَةَ عَنْ سَلَمَةَ بْنِ الْمُحَبِّقِأَنَّ نَبِيَّ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَتَى عَلَى قِرْبَةٍ يَوْمَ حُنَيْنٍ فَدَعَا مِنْهَا بِمَاءٍ وَعِنْدَهَا امْرَأَةٌ فَقَالَتْ إِنَّهَا مَيْتَةٌ فَقَالَ سَلُوهَا أَلَيْسَ قَدْ دُبِغَتْ فَقَالَتْ بَلَى فَأَتَى مِنْهَا لِحَاجَتِهِ فَقَالَ ذَكَاةُ الْأَدِيمِ دِبَاغُهُ
Salama ibn al-Muhabbaq (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, Allohning Nabiysi ﷺ Hunayn kuni bir meshning oldiga keldilar va undan suv soʻradilar. Uning yonida bir ayol bor edi. U: «Albatta, u oʻlimtikdir», dedi. U zot: «Undan soʻranglar: u oshlanmaganmi?» dedilar. Ayol: «Ha, (oshlangan)», dedi. Shunda u zot undan hojatlari uchun (suv) oldilar va: «Charmning soʻyilishi — uning oshlanishidir», dedilar.Салама ибн ал-Муҳаббақ (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, Аллоҳнинг Набийси ﷺ Ҳунайн куни бир мешнинг олдига келдилар ва ундан сув сўрадилар. Унинг ёнида бир аёл бор эди. У: «Албатта, у ўлимтикдир», деди. У зот: «Ундан сўранглар: у ошланмаганми?» дедилар. Аёл: «Ҳа, (ошланган)», деди. Шунда у зот ундан ҳожатлари учун (сув) олдилар ва: «Чармнинг сўйилиши — унинг ошланишидир», дедилар.