حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ قَالَ حَدَّثَنَا مَعْمَرٌ قَالَ أَخْبَرَنَا ابْنُ شِهَابٍ عَنْ عُرْوَةَ عَنْ عَائِشَةَأَنَّ أَبَا بَكْرٍ دَخَلَ عَلَيْهَا وَعِنْدَهَا جَارِيَتَانِ تَضْرِبَانِ بِدُفَّيْنِ فَانْتَهَرَهُمَا أَبُو بَكْرٍ فَقَالَ لَهُ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ دَعْهُنَّ فَإِنَّ لِكُلِّ قَوْمٍ عِيدًا
Oisha (roziyallohu anho)dan rivoyat qilinadi: Abu Bakr uning oldiga kirdi, uning yonida ikki choʻri doira chalayotgan edi. Abu Bakr ularni jerkib berdi. Shunda Nabiy ﷺ unga: «Ularni qoʻyib ber, chunki har bir qavmning hayiti bordir», dedilar.Оиша (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилинади: Абу Бакр унинг олдига кирди, унинг ёнида икки чўри доира чалаётган эди. Абу Бакр уларни жеркиб берди. Шунда Набий ﷺ унга: «Уларни қўйиб бер, чунки ҳар бир қавмнинг ҳайити бордир», дедилар.