حَدَّثَنَا عَفَّانُ حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ زُرَيْعٍ حَدَّثَنَا يُونُسُ عَنِ الْحَسَنِ عَنْ سَمُرَةَ قَالَكَانَ إِذَا كَبَّرَ سَكَتَ هُنَيَّةً وَإِذَا فَرَغَ مِنْ قِرَاءَةِ السُّورَةِ سَكَتَ هُنَيَّةًفَأَنْكَرَ ذَلِكَ عَلَيْهِ عِمْرَانُ بْنُ حُصَيْنٍ فَكَتَبُوا إِلَى أُبَيِّ بْنِ كَعْبٍ فَكَتَبَ أُبَيٌّ يُصَدِّقُهُ
Samura ibn Jundub (roziyallohu anhu) aytdi: U zot takbir aytganlarida ozgina sukut qilar, sura qiroatidan farogʻat topganlarida ham ozgina sukut qilar edilar. Imron ibn Husayn buni unga inkor qildi. Shunda ular Ubay ibn Kaʼbga xat yozdilar, Ubay esa uni tasdiqlab yozdi.Самура ибн Жундуб (розияллоҳу анҳу) айтди: У зот такбир айтганларида озгина сукут қилар, сура қироатидан фароғат топганларида ҳам озгина сукут қилар эдилар. Имрон ибн Ҳусайн буни унга инкор қилди. Шунда улар Убай ибн Каъбга хат ёздилар, Убай эса уни тасдиқлаб ёзди.