حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ عَنْ سُفْيَانَ ح وَابْنُ جَعْفَرٍ قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ عَنْ سَعِيدِ بْنِ وَهْبٍ عَنْ خَبَّابٍ قَالَشَكَوْنَا إِلَى النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ شِدَّةَ الرَّمْضَاءِ فَمَا أَشْكَانَا يَعْنِي فِي الصَّلَاةِ وَقَالَ ابْنُ جَعْفَرٍ فَلَمْ يُشْكِنَا
Xabbob (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Biz Nabiy ﷺga qizib ketgan yerning qattiq issigʻidan shikoyat qildik, ammo u zot bizning shikoyatimizni qondirmadilar — yaʼni namoz haqida. Ibn Jaʼfar esa: «bizning shikoyatimizni qabul qilmadilar», dedi.Хаббоб (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Биз Набий ﷺга қизиб кетган ернинг қаттиқ иссиғидан шикоят қилдик, аммо у зот бизнинг шикоятимизни қондирмадилар — яъни намоз ҳақида. Ибн Жаъфар эса: «бизнинг шикоятимизни қабул қилмадилар», деди.