حَدَّثَنَا يَزِيدُ أَخْبَرَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ أَبِي خَالِدٍ عَنْ قَيْسِ بْنِ أَبِي حَازِمٍ قَالَأَتَيْنَا خَبَّابَ بْنَ الْأَرَتِّ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ نَعُودُهُ وَقَدْ اكْتَوَى فِي بَطْنِهِ سَبْعًا فَقَالَ لَوْلَا أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ نَهَانَا أَنْ نَدْعُوَ بِالْمَوْتِ لَدَعَوْتُ بِهِ فَقَدْ طَالَ بِي مَرَضِيثُمَّ قَالَ إِنَّ أَصْحَابَنَا الَّذِينَ مَضَوْا لَمْ تُنْقِصْهُمْ الدُّنْيَا شَيْئًا وَإِنَّا أَصَبْنَا بَعْدَهُمْ مَا لَا نَجِدُ لَهُ مَوْضِعًا إِلَّا التُّرَابَ وَقَالَ كَانَ يَبْنِي حَائِطًا لَهُ وَإِنَّ الْمَرْءَ الْمُسْلِمَ يُؤْجَرُ فِي نَفَقَتِهِ كُلِّهَا إِلَّا فِي شَيْءٍ يَجْعَلُهُ فِي التُّرَابِ
Qays ibn Abu Hozimdan rivoyat qilinadi: Biz Xabbob ibn al-Aratt (roziyallohu anhu)ni yoʻqlab bordik, u qornini yetti marta dogʻlatgan edi. U: «Agar Rasululloh ﷺ bizni oʻlimni tilab duo qilishdan qaytarmaganlarida edi, men uni tilab duo qilar edim; chunki kasalligim uzoq choʻzilib ketdi», dedi. Soʻng u: «Bizdan oldin oʻtgan sheriklarimizga dunyo hech narsani kamaytirmadi; biz esa ulardan keyin tuproqdan boshqa qoʻyadigan joyini topmaydigan (darajada mol)ga erishdik», dedi. U oʻzining bir devorini qurayotgan edi va: «Musulmon kishi har bir sarf-xarajatiga ajr oladi, faqat tuproqqa qoʻyadigan narsasi bundan mustasno», dedi.Қайс ибн Абу Ҳозимдан ривоят қилинади: Биз Хаббоб ибн ал-Аратт (розияллоҳу анҳу)ни йўқлаб бордик, у қорнини етти марта доғлатган эди. У: «Агар Расулуллоҳ ﷺ бизни ўлимни тилаб дуо қилишдан қайтармаганларида эди, мен уни тилаб дуо қилар эдим; чунки касаллигим узоқ чўзилиб кетди», деди. Сўнг у: «Биздан олдин ўтган шерикларимизга дунё ҳеч нарсани камайтирмади; биз эса улардан кейин тупроқдан бошқа қўядиган жойини топмайдиган (даражада мол)га эришдик», деди. У ўзининг бир деворини қураётган эди ва: «Мусулмон киши ҳар бир сарф-харажатига ажр олади, фақат тупроққа қўядиган нарсаси бундан мустасно», деди.