حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ آدَمَ حَدَّثَنَا حَمْزَةُ بْنُ حَبِيبٍ الزَّيَّاتُ عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ عَنْ ابْنِ عَبَّاسٍ عَنْ أُبَيِّ بْنِ كَعْبٍ قَالَكَانَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ إِذَا دَعَا لِأَحَدٍ بَدَأَ بِنَفْسِهِ فَذَكَرَ ذَاتَ يَوْمٍ مُوسَى فَقَالَ رَحْمَةُ اللَّهِ عَلَيْنَا وَعَلَى مُوسَى لَوْ كَانَ صَبَرَ لَقَصَّ اللَّهُ تَعَالَى عَلَيْنَا مِنْ خَبَرِهِ وَلَكِنْ قَالَ {إِنْ سَأَلْتُكَ عَنْ شَيْءٍ بَعْدَهَا فَلَا تُصَاحِبْنِي قَدْ بَلَغْتَ مِنْ لَدُنِّي عُذْرًا} حَدَّثَنَا حَجَّاجٌ وَأَبُو قَطَنٍ عَمْرُو بْنُ الْهَيْثَمِ قَالَا حَدَّثَنَا حَمْزَةُ عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ عَنْ ابْنِ عَبَّاسٍ عَنْ أُبَيِّ بْنِ كَعْبٍ عَنْ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ مَعْنَاهُ
Ubay ibn Kaʼb (roziyallohu anhu) aytdi: Rasululloh ﷺ birov uchun duo qilganlarida avval oʻzlaridan boshlar edilar. Bir kuni u zot Musoni zikr qilib: «Allohning rahmati bizga hamda Musoga boʻlsin. Agar u sabr qilganida edi, Alloh taolo bizga uning xabaridan (koʻproq) hikoya qilgan boʻlar edi. Lekin u: {Agar bundan keyin sendan biror narsa haqida soʻrasam, menga hamroh boʻlma; mendan (uzr soʻrash) chegarasiga yetding}, dedi», dedilar. Hajjoj va Abu Qatan Amr ibn Haysam, Hamzadan, u Abu Ishoqdan, u Saʼid ibn Jubayrdan, u Ibn Abbosdan, u Ubay ibn Kaʼbdan, u Nabiy ﷺdan shu maʼnoda rivoyat qildilar.Убай ибн Каъб (розияллоҳу анҳу) айтди: Расулуллоҳ ﷺ биров учун дуо қилганларида аввал ўзларидан бошлар эдилар. Бир куни у зот Мусони зикр қилиб: «Аллоҳнинг раҳмати бизга ҳамда Мусога бўлсин. Агар у сабр қилганида эди, Аллоҳ таоло бизга унинг хабаридан (кўпроқ) ҳикоя қилган бўлар эди. Лекин у: {Агар бундан кейин сендан бирор нарса ҳақида сўрасам, менга ҳамроҳ бўлма; мендан (узр сўраш) чегарасига етдинг}, деди», дедилар. Ҳажжож ва Абу Қатан Амр ибн Ҳайсам, Ҳамзадан, у Абу Ишоқдан, у Саъид ибн Жубайрдан, у Ибн Аббосдан, у Убай ибн Каъбдан, у Набий ﷺдан шу маънода ривоят қилдилар.