حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ عَنْ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ حَدَّثَنِي أَبُو صَالِحٍ عَنْ رَجُلٍ مِنْ بَنِي أَسَدٍ عَنْ أَبِي ذَرٍّأَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ إِنَّ أَشَدَّ أُمَّتِي لِي حُبًّا قَوْمٌ يَكُونُونَ أَوْ يَجِيئُونَ بَعْدِي يَوَدُّ أَحَدُهُمْ أَنَّهُ أَعْطَى أَهْلَهُ وَمَالَهُ وَأَنَّهُ رَآنِي
Abu Zarr (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ: «Albatta, ummatimdan meni eng qattiq sevadiganlari mendan keyin boʻladigan — yoki keladigan — bir qavmdir. Ulardan biri meni koʻrish uchun ahli va molini berib yuborishni orzu qiladi», dedilar.Абу Зарр (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Набий ﷺ: «Албатта, умматимдан мени энг қаттиқ севадиганлари мендан кейин бўладиган — ёки келадиган — бир қавмдир. Улардан бири мени кўриш учун аҳли ва молини бериб юборишни орзу қилади», дедилар.