حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ حَدَّثَنَا هِشَامٌ حَدَّثَنِي أَبِي أَنَّ أَبَا مُرَاوِحٍ الْغِفَارِيَّ أخْبَرَهُ أَنَّ أَبَا ذَرٍّ أخْبَرَهُ أَنَّهُقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَيُّ الْعَمَلِ أَفْضَلُ قَالَ إِيمَانٌ بِاللَّهِ وَجِهَادٌ فِي سَبِيلِهِ قَالَ فَأَيُّ الرِّقَابِ أَفْضَلُ قَالَ أَغْلَاهَا ثَمَنًا وَأَنْفَسُهَا عِنْدَ أَهْلِهَا قَالَ أَفَرَأَيْتَ إِنْ لَمْ أَفْعَلْ قَالَ تُعِينُ صَانِعًا أَوْ تَصْنَعُ لِأَخْرَقَ قَالَ أَرَأَيْتَ إِنْ ضَعُفْتُ قَالَ تُمْسِكُ عَنْ الشَّرِّ فَإِنَّهُ صَدَقَةٌ تَصَّدَّقُ بِهَا عَلَى نَفْسِكَ
Abu Zarr (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Men: «Ey Allohning Rasuli, qaysi amal afzal?» dedim. U zot: «Allohga iymon keltirish va Uning yoʻlida jihod qilish», dedilar. Men: «Qaysi qullarni (ozod qilish) afzal?» dedim. U zot: «Bahosi eng qimmati va ahli nazdida eng nafisi», dedilar. Men: «Agar buni qila olmasam-chi?» dedim. U zot: «Hunarmandga yordam berasan yoki (ish) qila olmaydigan kishi uchun ish qilib berasan», dedilar. Men: «Agar ojiz boʻlsam-chi?» dedim. U zot: «Yomonlikdan tiyilasan — albatta bu oʻzingga qilgan sadaqangdir», dedilar.Абу Зарр (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Мен: «Эй Аллоҳнинг Расули, қайси амал афзал?» дедим. У зот: «Аллоҳга иймон келтириш ва Унинг йўлида жиҳод қилиш», дедилар. Мен: «Қайси қулларни (озод қилиш) афзал?» дедим. У зот: «Баҳоси энг қиммати ва аҳли наздида энг нафиси», дедилар. Мен: «Агар буни қила олмасам-чи?» дедим. У зот: «Ҳунармандга ёрдам берасан ёки (иш) қила олмайдиган киши учун иш қилиб берасан», дедилар. Мен: «Агар ожиз бўлсам-чи?» дедим. У зот: «Ёмонликдан тийиласан — албатта бу ўзингга қилган садақангдир», дедилар.