حَدَّثَنَا يَحْيَى عَنْ مَالِكٍ قَالَ حَدَّثَنِي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ أَبِي بَكْرٍ عَنْ عَمْرَةَ عَنْ عَائِشَةَ قَالَدَفَّتْ دَافَّةٌ مِنْ أَهْلِ الْبَادِيَةِ حَضْرَةَ الْأَضْحَى فَقَالَ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ كُلُوا وَادَّخِرُوا لِثَلَاثٍ فَلَمَّا كَانَ بَعْدَ ذَلِكَ قَالُوا يَا رَسُولَ اللَّهِ كَانَ النَّاسُ يَنْتَفِعُونَ مِنْ أَضَاحِيِّهِمْ يَحْمِلُونَ مِنْهَا الْوَدَكَ وَيَتَّخِذُونَ مِنْهَا الْأَسْقِيَةَ قَالَ وَمَا ذَاكَ قَالُوا الَّذِي نَهَيْتَ عَنْهُ مِنْ إِمْسَاكِ لُحُومِ الْأَضَاحِيِّ قَالَ إِنَّمَا نَهَيْتُ عَنْهُ لِلدَّافَّةِ الَّتِي دَافَّتْ فَكُلُوا وَتَصَدَّقُوا وَادَّخِرُوا
Oisha (roziyallohu anho)dan rivoyat qilinadi: Qurbon hayiti kunlari badiya (choʻl) ahlidan bir toʻda kishilar kelib qolishdi. Shunda Nabiy ﷺ: «Yenglar va uch kungacha gʻamlab qoʻyinglar», dedilar. Shundan keyin: «Ey Allohning Rasuli, odamlar qurbonliklaridan foydalanib, moyini olar va terisidan meshlar yasar edilar», deyishdi. U zot: «Bu nimasi?» dedilar. Ular: «Qurbonlik goʻshtlarini saqlab qoʻyishdan qaytargan eding», deyishdi. U zot: «Men uni faqat kelib qolgan oʻsha (choʻl) toʻdasi sababli qaytargan edim. Bas, yenglar, sadaqa qilinglar va gʻamlab qoʻyinglar», dedilar.Оиша (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилинади: Қурбон ҳайити кунлари бадия (чўл) аҳлидан бир тўда кишилар келиб қолишди. Шунда Набий ﷺ: «Енглар ва уч кунгача ғамлаб қўйинглар», дедилар. Шундан кейин: «Эй Аллоҳнинг Расули, одамлар қурбонликларидан фойдаланиб, мойини олар ва терисидан мешлар ясар эдилар», дейишди. У зот: «Бу нимаси?» дедилар. Улар: «Қурбонлик гўштларини сақлаб қўйишдан қайтарган эдинг», дейишди. У зот: «Мен уни фақат келиб қолган ўша (чўл) тўдаси сабабли қайтарган эдим. Бас, енглар, садақа қилинглар ва ғамлаб қўйинглар», дедилар.