حَدَّثَنَا عَفَّانُ قَالَ حَدَّثَنَا حَمَّادٌ عَنْ حُمَيْدٍ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي عُتْبَةَ عَنْ عَائِشَةَأَنَّهُ كَانَ تُصُدِّقَ عَلَى بَرِيرَةَ مِنْ لَحْمِ الصَّدَقَةِ فَأَهْدَتْ إِلَى النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَقِيلَ لَهُ إِنَّهُ مِنْ لَحْمِ الصَّدَقَةِ فَقَالَ إِنَّهُ لَهَا صَدَقَةٌ وَلَنَا هَدِيَّةٌ
Oisha (roziyallohu anho)dan rivoyat qilinadi: Bariraga sadaqa goʻshtidan sadaqa qilingan edi, u esa (undan) Nabiy ﷺ ga hadya qildi. U zotga: «Bu sadaqa goʻshtidandir», deyildi. Shunda u zot: «U unga sadaqa, bizga esa hadyadir», dedilar.Оиша (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилинади: Барирага садақа гўштидан садақа қилинган эди, у эса (ундан) Набий ﷺ га ҳадя қилди. У зотга: «Бу садақа гўштидандир», дейилди. Шунда у зот: «У унга садақа, бизга эса ҳадядир», дедилар.