حَدَّثَنَا رَوْحٌ قَالَ مُحَمَّدُ بْنُ أَبِي حَفْصَةَ عَنِ ابْنِ شِهَابٍ عَنِ ابْنِ حَزْمٍ عَنْ عُرْوَةَ عَنْ عَائِشَةَ قَالَتْدَخَلَتْ عَلَيَّ امْرَأَةٌ مَعَهَا ابْنَتَانِ لَهَا فَأَطْعَمْتُهَا تَمْرَةً فَشَقَّتْهَا بَيْنَهُمَا وَلَمْ تَأْكُلْ مِنْهَا شَيْئًا فَدَخَلَ عَلَيَّ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَذَكَرْتُ لَهُ ذَلِكَ فَقَالَ مَنْ ابْتُلِيَ مِنْ الْبَنَاتِ بِشَيْءٍ فَأَحْسَنَ صُحْبَتَهُنَّ كُنَّ لَهُ سِتْرًا مِنْ النَّارِ
Oisha (roziyallohu anho) aytdi: Huzurimga bir ayol ikki qizi bilan kirdi. Men unga bir xurmo berdim; u xurmoni ikkovining oʻrtasida boʻlib berdi va oʻzi undan hech narsa yemadi. Soʻng huzurimga Rasululloh ﷺ kirdilar, men buni u zotga aytib berdim. Shunda u zot: «Kimga qizlardan biror (sinov) berilsa-yu, u ularga yaxshi hamrohlik qilsa, ular u uchun oʻtdan toʻsiq boʻladilar», — dedilar.Оиша (розияллоҳу анҳо) айтди: Ҳузуримга бир аёл икки қизи билан кирди. Мен унга бир хурмо бердим; у хурмони икковининг ўртасида бўлиб берди ва ўзи ундан ҳеч нарса емади. Сўнг ҳузуримга Расулуллоҳ ﷺ кирдилар, мен буни у зотга айтиб бердим. Шунда у зот: «Кимга қизлардан бирор (синов) берилса-ю, у уларга яхши ҳамроҳлик қилса, улар у учун ўтдан тўсиқ бўладилар», — дедилар.