حَدَّثَنَا أَبُو الْيَمَانِ، أَخْبَرَنَا شُعَيْبٌ، حَدَّثَنَا أَبُو الزِّنَادِ، عَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " هَاجَرَ إِبْرَاهِيمُ ـ عَلَيْهِ السَّلاَمُ ـ بِسَارَةَ، فَدَخَلَ بِهَا قَرْيَةً فِيهَا مَلِكٌ مِنَ الْمُلُوكِ، أَوْ جَبَّارٌ مِنَ الْجَبَابِرَةِ، فَقِيلَ دَخَلَ إِبْرَاهِيمُ بِامْرَأَةٍ، هِيَ مِنْ أَحْسَنِ النِّسَاءِ. فَأَرْسَلَ إِلَيْهِ أَنْ يَا إِبْرَاهِيمُ، مَنْ هَذِهِ الَّتِي مَعَكَ قَالَ أُخْتِي. ثُمَّ رَجَعَ إِلَيْهَا، فَقَالَ لاَ تُكَذِّبِي حَدِيثِي فَإِنِّي أَخْبَرْتُهُمْ أَنَّكِ أُخْتِي، وَاللَّهِ إِنْ عَلَى الأَرْضِ مُؤْمِنٌ غَيْرِي وَغَيْرُكِ. فَأَرْسَلَ بِهَا إِلَيْهِ، فَقَامَ إِلَيْهَا، فَقَامَتْ تَوَضَّأُ وَتُصَلِّي فَقَالَتِ اللَّهُمَّ إِنْ كُنْتُ آمَنْتُ بِكَ وَبِرَسُولِكَ وَأَحْصَنْتُ فَرْجِي، إِلاَّ عَلَى زَوْجِي فَلاَ تُسَلِّطْ عَلَىَّ الْكَافِرَ. فَغُطَّ حَتَّى رَكَضَ بِرِجْلِهِ ". قَالَ الأَعْرَجُ قَالَ أَبُو سَلَمَةَ بْنُ عَبْدُ الرَّحْمَنِ إِنَّ أَبَا هُرَيْرَةَ قَالَ قَالَتِ اللَّهُمَّ إِنْ يَمُتْ يُقَالُ هِيَ قَتَلَتْهُ. فَأُرْسِلَ ثُمَّ قَامَ إِلَيْهَا، فَقَامَتْ تَوَضَّأُ تُصَلِّي، وَتَقُولُ اللَّهُمَّ إِنْ كُنْتُ آمَنْتُ بِكَ وَبِرَسُولِكَ، وَأَحْصَنْتُ فَرْجِي، إِلاَّ عَلَى زَوْجِي، فَلاَ تُسَلِّطْ عَلَىَّ هَذَا الْكَافِرَ، فَغُطَّ حَتَّى رَكَضَ بِرِجْلِهِ. قَالَ عَبْدُ الرَّحْمَنِ قَالَ أَبُو سَلَمَةَ قَالَ أَبُو هُرَيْرَةَ فَقَالَتِ اللَّهُمَّ إِنْ يَمُتْ فَيُقَالُ هِيَ قَتَلَتْهُ، فَأُرْسِلَ فِي الثَّانِيَةِ، أَوْ فِي الثَّالِثَةِ، فَقَالَ وَاللَّهِ مَا أَرْسَلْتُمْ إِلَىَّ إِلاَّ شَيْطَانًا، ارْجِعُوهَا إِلَى إِبْرَاهِيمَ، وَأَعْطُوهَا آجَرَ. فَرَجَعَتْ إِلَى إِبْرَاهِيمَ ـ عَلَيْهِ السَّلاَمُ ـ فَقَالَتْ أَشَعَرْتَ أَنَّ اللَّهَ كَبَتَ الْكَافِرَ وَأَخْدَمَ وَلِيدَةً.
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Paygʻambar ﷺ: «Ibrohim paygʻambar (alayhissalom) Sora bilan hijrat qildi va — unda podshoh yoki zolim (hukmdor) boʻlgan — bir qishloqqa kirdi. (Podshohga): ‹Ibrohim eng goʻzal ayollardan biri boʻlgan bir ayol bilan (qishloqqa) kirdi›, — deyildi. Bas, podshoh Ibrohimni (chaqirib) yubordi va: ‹Ey Ibrohim, sen bilan birga boʻlgan bu ayol kim?› — deb soʻradi. Ibrohim: ‹U — mening singlim (yaʼni dinda)›, — deb javob berdi. Soʻng Ibrohim uning (Soraning) oldiga qaytib: ‹Mening soʻzimga zid (gap) aytma — chunki men ularga — sen mening singlimsan, deb — aytdim. Allohga qasamki, bu yerda sen bilan mendan boshqa hech bir haqiqiy moʻmin yoʻq›, — dedi. Soʻng Ibrohim uni podshoh huzuriga joʻnatdi. Podshoh uning oldiga kelganda, u (Sora oʻrnidan) turib, tahorat qildi, namoz oʻqidi va: ‹Allohim! Agar men Senga va Sening Paygʻambaringga iymon keltirgan hamda oʻz avratimni — erimdan boshqa hammadan — saqlagan boʻlsam, bu kofirni menga gʻolib qilma›, — dedi. Shunda podshoh qattiq qaltirab (sarosimaga tushib), oyoqlarini qimirlata boshladi. Sora podshohning ahvolini koʻrib: ‹Allohim! Agar u oʻlsa, odamlar — uni men oʻldirdim, — deydi›, — dedi. Podshoh oʻz (kuchini) qaytadan tikladi va unga tomon yurdi, lekin u (Sora) yana (oʻrnidan) turib, tahorat qildi, namoz oʻqidi va: ‹Allohim! Agar men Senga va Sening Paygʻambaringga iymon keltirgan hamda oʻz avratimni — erimdan boshqa hammadan — saqlagan boʻlsam, bu kofirni menga gʻolib qilma›, — dedi. Podshoh yana qattiq qaltirab, oyoqlarini qimirlata boshladi. Sora podshohning oʻsha ahvolini koʻrib: ‹Allohim! Agar u oʻlsa, odamlar — uni men oʻldirdim, — deydi›, — dedi. Podshohga ikki yoki uch marta (shunday) hol tushdi va u oxirgi holdan soʻng: ‹Allohga qasamki, sizlar menga bir shaytonni joʻnatdingiz. Uni Ibrohimga qaytaringlar va unga Hojarni beringlar›, — dedi. Bas, u (Sora) Ibrohimning oldiga qaytib: ‹Alloh kofirni xor qildi va bizga xizmat uchun bir choriya (kaniz) berdi›, — dedi», — dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Пайғамбар ﷺ: «Иброҳим пайғамбар (алайҳиссалом) Сора билан ҳижрат қилди ва — унда подшоҳ ёки золим (ҳукмдор) бўлган — бир қишлоққа кирди. (Подшоҳга): ‹Иброҳим энг гўзал аёллардан бири бўлган бир аёл билан (қишлоққа) кирди›, — дейилди. Бас, подшоҳ Иброҳимни (чақириб) юборди ва: ‹Эй Иброҳим, сен билан бирга бўлган бу аёл ким?› — деб сўради. Иброҳим: ‹У — менинг синглим (яъни динда)›, — деб жавоб берди. Сўнг Иброҳим унинг (Соранинг) олдига қайтиб: ‹Менинг сўзимга зид (гап) айтма — чунки мен уларга — сен менинг синглимсан, деб — айтдим. Аллоҳга қасамки, бу ерда сен билан мендан бошқа ҳеч бир ҳақиқий мўмин йўқ›, — деди. Сўнг Иброҳим уни подшоҳ ҳузурига жўнатди. Подшоҳ унинг олдига келганда, у (Сора ўрнидан) туриб, таҳорат қилди, намоз ўқиди ва: ‹Аллоҳим! Агар мен Сенга ва Сенинг Пайғамбарингга иймон келтирган ҳамда ўз авратимни — эримдан бошқа ҳаммадан — сақлаган бўлсам, бу кофирни менга ғолиб қилма›, — деди. Шунда подшоҳ қаттиқ қалтираб (саросимага тушиб), оёқларини қимирлата бошлади. Сора подшоҳнинг аҳволини кўриб: ‹Аллоҳим! Агар у ўлса, одамлар — уни мен ўлдирдим, — дейди›, — деди. Подшоҳ ўз (кучини) қайтадан тиклади ва унга томон юрди, лекин у (Сора) яна (ўрнидан) туриб, таҳорат қилди, намоз ўқиди ва: ‹Аллоҳим! Агар мен Сенга ва Сенинг Пайғамбарингга иймон келтирган ҳамда ўз авратимни — эримдан бошқа ҳаммадан — сақлаган бўлсам, бу кофирни менга ғолиб қилма›, — деди. Подшоҳ яна қаттиқ қалтираб, оёқларини қимирлата бошлади. Сора подшоҳнинг ўша аҳволини кўриб: ‹Аллоҳим! Агар у ўлса, одамлар — уни мен ўлдирдим, — дейди›, — деди. Подшоҳга икки ёки уч марта (шундай) ҳол тушди ва у охирги ҳолдан сўнг: ‹Аллоҳга қасамки, сизлар менга бир шайтонни жўнатдингиз. Уни Иброҳимга қайтаринглар ва унга Ҳожарни беринглар›, — деди. Бас, у (Сора) Иброҳимнинг олдига қайтиб: ‹Аллоҳ кофирни хор қилди ва бизга хизмат учун бир чория (каниз) берди›, — деди», — дедилар.