حَدَّثَنَا أَبُو الْيَمَانِ، أَخْبَرَنَا شُعَيْبٌ، حَدَّثَنَا أَبُو الزِّنَادِ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، حَدَّثَهُ أَنَّهُ، سَمِعَ أَبَا هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ أَنَّهُ سَمِعَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " مَثَلِي وَمَثَلُ النَّاسِ كَمَثَلِ رَجُلٍ اسْتَوْقَدَ نَارًا، فَجَعَلَ الْفَرَاشُ وَهَذِهِ الدَّوَابُّ تَقَعُ فِي النَّارِ ". وَقَالَ " كَانَتِ امْرَأَتَانِ مَعَهُمَا ابْنَاهُمَا جَاءَ الذِّئْبُ فَذَهَبَ بِابْنِ إِحْدَاهُمَا، فَقَالَتْ صَاحِبَتُهَا إِنَّمَا ذَهَبَ بِابْنِكِ. وَقَالَتِ الأُخْرَى إِنَّمَا ذَهَبَ بِابْنِكِ. فَتَحَاكَمَتَا إِلَى دَاوُدَ، فَقَضَى بِهِ لِلْكُبْرَى فَخَرَجَتَا عَلَى سُلَيْمَانَ بْنِ دَاوُدَ فَأَخْبَرَتَاهُ. فَقَالَ ائْتُونِي بِالسِّكِّينِ أَشُقُّهُ بَيْنَهُمَا. فَقَالَتِ الصُّغْرَى لاَ تَفْعَلْ يَرْحَمُكَ اللَّهُ، هُوَ ابْنُهَا. فَقَضَى بِهِ لِلصُّغْرَى ". قَالَ أَبُو هُرَيْرَةَ وَاللَّهِ إِنْ سَمِعْتُ بِالسِّكِّينِ إِلاَّ يَوْمَئِذٍ، وَمَا كُنَّا نَقُولُ إِلاَّ الْمُدْيَةُ.
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Allohning Rasuli ﷺ: «Mening misolim va odamlarning misoli — olov yoqib, kapalaklar, parvonalar va mana shu hasharotlarni unga tushib (ketishiga yoʻl) qoʻygan kishining misolidek», — dedi. U zot yana: «Ikki ayol bor edi — ularning har birida oʻz bolasi (bilan) edi. Boʻri kelib, ulardan birining bolasini olib ketdi; shunda boshqasi: ‹U sening bolangni olib ketdi›, — dedi. Birinchisi: ‹Yoʻq, u sening bolangni olib ketdi›, — dedi. Bas, ikkalasi (bu) ishni Dovud oldida (hakamlikka) keltirdi — u: ‹Tirik bola — kattaroq ayolga berilsin›, — deb hukm qildi. Soʻng ikkalasi Sulaymon ibn Dovudning oldiga borib, unga (ishni) aytdi. U: ‹Menga pichoq keltiringlar — bolani ikki boʻlakka kesib, ularga taqsimlay›, — dedi. Yoshroq ayol: ‹Alloh senga rahm qilsin! Bunday qilma — chunki bu uning (yaʼni boshqa ayolning) bolasi›, — dedi. Bas, u bolani yoshroq ayolga berdi», — dedi.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Аллоҳнинг Расули ﷺ: «Менинг мисолим ва одамларнинг мисоли — олов ёқиб, капалаклар, парвоналар ва мана шу ҳашаротларни унга тушиб (кетишига йўл) қўйган кишининг мисолидек», — деди. У зот яна: «Икки аёл бор эди — уларнинг ҳар бирида ўз боласи (билан) эди. Бўри келиб, улардан бирининг боласини олиб кетди; шунда бошқаси: ‹У сенинг болангни олиб кетди›, — деди. Биринчиси: ‹Йўқ, у сенинг болангни олиб кетди›, — деди. Бас, иккаласи (бу) ишни Довуд олдида (ҳакамликка) келтирди — у: ‹Тирик бола — каттароқ аёлга берилсин›, — деб ҳукм қилди. Сўнг иккаласи Сулаймон ибн Довуднинг олдига бориб, унга (ишни) айтди. У: ‹Менга пичоқ келтиринглар — болани икки бўлакка кесиб, уларга тақсимлай›, — деди. Ёшроқ аёл: ‹Аллоҳ сенга раҳм қилсин! Бундай қилма — чунки бу унинг (яъни бошқа аёлнинг) боласи›, — деди. Бас, у болани ёшроқ аёлга берди», — деди.