HadislarҲадисларPaygʻambarlar vorislariПайғамбарлар ворислари
Sahih al-Buxoriy · HadisСаҳиҳ ал-Бухорий · Ҳадис3426, 3427Bob 40:Боб 40: Allohning: ‹Va Biz Dovudga Sulaymonni (oʻgʻil qilib) berdik...› degan soʻziАллоҳнинг: ‹Ва Биз Довудга Сулаймонни (ўғил қилиб) бердик...› деган сўзиبَابُ قَوْلِ اللَّهِ تَعَالَى: {وَوَهَبْنَا لِدَاوُدَ سُلَيْمَانَ نِعْمَ الْعَبْدُ إِنَّهُ أَوَّابٌ}

حَدَّثَنَا أَبُو الْيَمَانِ، أَخْبَرَنَا شُعَيْبٌ، حَدَّثَنَا أَبُو الزِّنَادِ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، حَدَّثَهُ أَنَّهُ، سَمِعَ أَبَا هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ أَنَّهُ سَمِعَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ ‏"‏ مَثَلِي وَمَثَلُ النَّاسِ كَمَثَلِ رَجُلٍ اسْتَوْقَدَ نَارًا، فَجَعَلَ الْفَرَاشُ وَهَذِهِ الدَّوَابُّ تَقَعُ فِي النَّارِ ‏"‏‏.‏ وَقَالَ ‏"‏ كَانَتِ امْرَأَتَانِ مَعَهُمَا ابْنَاهُمَا جَاءَ الذِّئْبُ فَذَهَبَ بِابْنِ إِحْدَاهُمَا، فَقَالَتْ صَاحِبَتُهَا إِنَّمَا ذَهَبَ بِابْنِكِ‏.‏ وَقَالَتِ الأُخْرَى إِنَّمَا ذَهَبَ بِابْنِكِ‏.‏ فَتَحَاكَمَتَا إِلَى دَاوُدَ، فَقَضَى بِهِ لِلْكُبْرَى فَخَرَجَتَا عَلَى سُلَيْمَانَ بْنِ دَاوُدَ فَأَخْبَرَتَاهُ‏.‏ فَقَالَ ائْتُونِي بِالسِّكِّينِ أَشُقُّهُ بَيْنَهُمَا‏.‏ فَقَالَتِ الصُّغْرَى لاَ تَفْعَلْ يَرْحَمُكَ اللَّهُ، هُوَ ابْنُهَا‏.‏ فَقَضَى بِهِ لِلصُّغْرَى ‏"‏‏.‏ قَالَ أَبُو هُرَيْرَةَ وَاللَّهِ إِنْ سَمِعْتُ بِالسِّكِّينِ إِلاَّ يَوْمَئِذٍ، وَمَا كُنَّا نَقُولُ إِلاَّ الْمُدْيَةُ‏.‏

Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Allohning Rasuli ﷺ: «Mening misolim va odamlarning misoli — olov yoqib, kapalaklar, parvonalar va mana shu hasharotlarni unga tushib (ketishiga yoʻl) qoʻygan kishining misolidek», — dedi. U zot yana: «Ikki ayol bor edi — ularning har birida oʻz bolasi (bilan) edi. Boʻri kelib, ulardan birining bolasini olib ketdi; shunda boshqasi: ‹U sening bolangni olib ketdi›, — dedi. Birinchisi: ‹Yoʻq, u sening bolangni olib ketdi›, — dedi. Bas, ikkalasi (bu) ishni Dovud oldida (hakamlikka) keltirdi — u: ‹Tirik bola — kattaroq ayolga berilsin›, — deb hukm qildi. Soʻng ikkalasi Sulaymon ibn Dovudning oldiga borib, unga (ishni) aytdi. U: ‹Menga pichoq keltiringlar — bolani ikki boʻlakka kesib, ularga taqsimlay›, — dedi. Yoshroq ayol: ‹Alloh senga rahm qilsin! Bunday qilma — chunki bu uning (yaʼni boshqa ayolning) bolasi›, — dedi. Bas, u bolani yoshroq ayolga berdi», — dedi.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Аллоҳнинг Расули ﷺ: «Менинг мисолим ва одамларнинг мисоли — олов ёқиб, капалаклар, парвоналар ва мана шу ҳашаротларни унга тушиб (кетишига йўл) қўйган кишининг мисолидек», — деди. У зот яна: «Икки аёл бор эди — уларнинг ҳар бирида ўз боласи (билан) эди. Бўри келиб, улардан бирининг боласини олиб кетди; шунда бошқаси: ‹У сенинг болангни олиб кетди›, — деди. Биринчиси: ‹Йўқ, у сенинг болангни олиб кетди›, — деди. Бас, иккаласи (бу) ишни Довуд олдида (ҳакамликка) келтирди — у: ‹Тирик бола — каттароқ аёлга берилсин›, — деб ҳукм қилди. Сўнг иккаласи Сулаймон ибн Довуднинг олдига бориб, унга (ишни) айтди. У: ‹Менга пичоқ келтиринглар — болани икки бўлакка кесиб, уларга тақсимлай›, — деди. Ёшроқ аёл: ‹Аллоҳ сенга раҳм қилсин! Бундай қилма — чунки бу унинг (яъни бошқа аёлнинг) боласи›, — деди. Бас, у болани ёшроқ аёлга берди», — деди.

Darajasi:Даражаси: SahihСаҳиҳ · Rivoyat qildi:Ривоят қилди: Abu Hurayra Abdurrahmon ibn Saxr ad-Davsiy