حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا لَيْثٌ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ ـ رضى الله عنهما ـ عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِنَّمَا أَجَلُكُمْ فِي أَجَلِ مَنْ خَلاَ مِنَ الأُمَمِ مَا بَيْنَ صَلاَةِ الْعَصْرِ إِلَى مَغْرِبِ الشَّمْسِ، وَإِنَّمَا مَثَلُكُمْ وَمَثَلُ الْيَهُودِ وَالنَّصَارَى كَرَجُلٍ اسْتَعْمَلَ عُمَّالاً فَقَالَ مَنْ يَعْمَلُ لِي إِلَى نِصْفِ النَّهَارِ عَلَى قِيرَاطٍ قِيرَاطٍ فَعَمِلَتِ الْيَهُودُ إِلَى نِصْفِ النَّهَارِ عَلَى قِيرَاطٍ قِيرَاطٍ، ثُمَّ قَالَ مَنْ يَعْمَلُ لِي مِنْ نِصْفِ النَّهَارِ إِلَى صَلاَةِ الْعَصْرِ عَلَى قِيرَاطٍ قِيرَاطٍ فَعَمِلَتِ النَّصَارَى مِنْ نِصْفِ النَّهَارِ إِلَى صَلاَةِ الْعَصْرِ، عَلَى قِيرَاطٍ قِيرَاطٍ، ثُمَّ قَالَ مَنْ يَعْمَلُ لِي مِنْ صَلاَةِ الْعَصْرِ إِلَى مَغْرِبِ الشَّمْسِ عَلَى قِيرَاطَيْنِ قِيرَاطَيْنِ أَلاَ فَأَنْتُمُ الَّذِينَ يَعْمَلُونَ مِنْ صَلاَةِ الْعَصْرِ إِلَى مَغْرِبِ الشَّمْسِ عَلَى قِيرَاطَيْنِ قِيرَاطَيْنِ، أَلاَ لَكُمُ الأَجْرُ مَرَّتَيْنِ، فَغَضِبَتِ الْيَهُودُ وَالنَّصَارَى، فَقَالُوا نَحْنُ أَكْثَرُ عَمَلاً وَأَقَلُّ عَطَاءً، قَالَ اللَّهُ هَلْ ظَلَمْتُكُمْ مِنْ حَقِّكُمْ شَيْئًا قَالُوا لاَ. قَالَ فَإِنَّهُ فَضْلِي أُعْطِيهِ مَنْ شِئْتُ ".
Ibn Umar (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Allohning Rasuli ﷺ: «Sizlarning (yaʼni musulmonlarning) davringiz — avvalgi ummatlarning davrlariga nisbatan — asr namozi bilan quyosh botishi orasidagi (qisqa) davrdek. Va sizlarning yahudiy hamda nasroniylarga nisbatan misolingiz — bir kishining misolidek: u baʼzi ishchilarni yollab: ‹Kim men uchun — har biri bir qirot (evaziga) — peshingacha ishlaydi?› — dedi. Yahudiylar — har biri bir qirot evaziga — yarim kun ishladi. Soʻng u kishi: ‹Kim men uchun — har biri bir qirot evaziga — peshindan asr (namozi)gacha ishlaydi?› — dedi. Nasroniylar — bir qirot evaziga — peshindan asrgacha ishladi. Soʻng u kishi: ‹Kim men uchun — har biri ikki qirot evaziga — asrdan quyosh botguncha ishlaydi?› — dedi», — dedi. Paygʻambar ﷺ qoʻshdi: «Asrdan quyosh botguncha ishlaydigan — sizlarsiz (yaʼni musulmonlarsiz); bas, sizlar — ikki barobar haq (savob) olasiz. Yahudiylar va nasroniylar gʻazablanib: ‹Biz koʻproq ishladik-u, lekin kamroq haq oldik›, — dedi. Alloh: ‹Men sizlarning haqqingizda sizlarga zulm qildimmi?› — dedi. Ular: ‹Yoʻq›, — dedi. Bas, Alloh: ‹Unday boʻlsa, bu — Mening fazlim (inʼomim) boʻlib, Men uni xohlagan kishimga ato etaman›, — dedi», — dedi.Ибн Умар (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Аллоҳнинг Расули ﷺ: «Сизларнинг (яъни мусулмонларнинг) даврингиз — аввалги умматларнинг даврларига нисбатан — аср намози билан қуёш ботиши орасидаги (қисқа) даврдек. Ва сизларнинг яҳудий ҳамда насронийларга нисбатан мисолингиз — бир кишининг мисолидек: у баъзи ишчиларни ёллаб: ‹Ким мен учун — ҳар бири бир қирот (эвазига) — пешингача ишлайди?› — деди. Яҳудийлар — ҳар бири бир қирот эвазига — ярим кун ишлади. Сўнг у киши: ‹Ким мен учун — ҳар бири бир қирот эвазига — пешиндан аср (намози)гача ишлайди?› — деди. Насронийлар — бир қирот эвазига — пешиндан асргача ишлади. Сўнг у киши: ‹Ким мен учун — ҳар бири икки қирот эвазига — асрдан қуёш ботгунча ишлайди?› — деди», — деди. Пайғамбар ﷺ қўшди: «Асрдан қуёш ботгунча ишлайдиган — сизларсиз (яъни мусулмонларсиз); бас, сизлар — икки баробар ҳақ (савоб) оласиз. Яҳудийлар ва насронийлар ғазабланиб: ‹Биз кўпроқ ишладик-у, лекин камроқ ҳақ олдик›, — деди. Аллоҳ: ‹Мен сизларнинг ҳаққингизда сизларга зулм қилдимми?› — деди. Улар: ‹Йўқ›, — деди. Бас, Аллоҳ: ‹Ундай бўлса, бу — Менинг фазлим (инъомим) бўлиб, Мен уни хоҳлаган кишимга ато этаман›, — деди», — деди.