HadislarҲадисларPaygʻambarlar vorislariПайғамбарлар ворислари
Sahih al-Buxoriy · HadisСаҳиҳ ал-Бухорий · Ҳадис3470Bob 54:Боб 54: BobБобباب

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ أَبِي عَدِيٍّ، عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَبِي الصِّدِّيقِ النَّاجِيِّ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ ـ رضى الله عنه ـ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏"‏ كَانَ فِي بَنِي إِسْرَائِيلَ رَجُلٌ قَتَلَ تِسْعَةً وَتِسْعِينَ إِنْسَانًا ثُمَّ خَرَجَ يَسْأَلُ، فَأَتَى رَاهِبًا فَسَأَلَهُ، فَقَالَ لَهُ هَلْ مِنْ تَوْبَةٍ قَالَ لاَ‏.‏ فَقَتَلَهُ، فَجَعَلَ يَسْأَلُ، فَقَالَ لَهُ رَجُلٌ ائْتِ قَرْيَةَ كَذَا وَكَذَا‏.‏ فَأَدْرَكَهُ الْمَوْتُ فَنَاءَ بِصَدْرِهِ نَحْوَهَا، فَاخْتَصَمَتْ فِيهِ مَلاَئِكَةُ الرَّحْمَةِ وَمَلاَئِكَةُ الْعَذَابِ، فَأَوْحَى اللَّهُ إِلَى هَذِهِ أَنْ تَقَرَّبِي‏.‏ وَأَوْحَى اللَّهُ إِلَى هَذِهِ أَنْ تَبَاعَدِي‏.‏ وَقَالَ قِيسُوا مَا بَيْنَهُمَا‏.‏ فَوُجِدَ إِلَى هَذِهِ أَقْرَبُ بِشِبْرٍ، فَغُفِرَ لَهُ ‏"‏‏.‏

Abu Said al-Xudriy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Paygʻambar ﷺ: «Bani Isroil kishilari orasida — toʻqson toʻqqiz kishini oʻldirgan — bir kishi bor edi. Soʻng u — (oʻz tavbasi qabul qilinadimi yoki yoʻqmi, deb) soʻrab — yoʻlga chiqdi. U bir rohibning oldiga kelib, undan — tavbasi qabul qilinishi mumkinmi (deb) — soʻradi. Rohib: ‹Yoʻq›, — deb javob berdi va shu sabab u kishi rohibni (ham) oʻldirdi. U — to bir kishi unga falon-falon qishloqqa borishni maslahat berguncha — soʻrashda davom etdi. (Bas, u oʻsha qishloq tomon yoʻlga chiqdi,) lekin yoʻlda unga oʻlim yetdi. Jon berayotganda, u koʻkragini oʻsha qishloq (tomon — tavbasi qabul boʻlishidan umidvor boʻlgan qishloq tomon —) burdi; shu sabab rahmat farishtalari va azob farishtalari uning haqida bir-biri bilan tortishdi. Alloh — (u borayotgan) qishloqqa unga yaqinlashishni va — (u kelgan) qishloqqa undan uzoqlashishni — buyurdi; soʻng U farishtalarga — uning jasadi bilan ikki qishloq orasidagi masofalarni oʻlchashni — buyurdi. Bas, u — (oʻzi borayotgan) qishloqqa bir qarich yaqinroq — topildi; shu sabab u magʻfirat qilindi», — dedi.Абу Саид ал-Худрий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Пайғамбар ﷺ: «Бани Исроил кишилари орасида — тўқсон тўққиз кишини ўлдирган — бир киши бор эди. Сўнг у — (ўз тавбаси қабул қилинадими ёки йўқми, деб) сўраб — йўлга чиқди. У бир роҳибнинг олдига келиб, ундан — тавбаси қабул қилиниши мумкинми (деб) — сўради. Роҳиб: ‹Йўқ›, — деб жавоб берди ва шу сабаб у киши роҳибни (ҳам) ўлдирди. У — то бир киши унга фалон-фалон қишлоққа боришни маслаҳат бергунча — сўрашда давом этди. (Бас, у ўша қишлоқ томон йўлга чиқди,) лекин йўлда унга ўлим етди. Жон бераётганда, у кўкрагини ўша қишлоқ (томон — тавбаси қабул бўлишидан умидвор бўлган қишлоқ томон —) бурди; шу сабаб раҳмат фаришталари ва азоб фаришталари унинг ҳақида бир-бири билан тортишди. Аллоҳ — (у бораётган) қишлоққа унга яқинлашишни ва — (у келган) қишлоққа ундан узоқлашишни — буюрди; сўнг У фаришталарга — унинг жасади билан икки қишлоқ орасидаги масофаларни ўлчашни — буюрди. Бас, у — (ўзи бораётган) қишлоққа бир қарич яқинроқ — топилди; шу сабаб у мағфират қилинди», — деди.

Darajasi:Даражаси: SahihСаҳиҳ · Rivoyat qildi:Ривоят қилди: Abu Said Sa'd ibn Molik al-Xudriy