HadislarҲадисларPaygʻambarlar vorislariПайғамбарлар ворислари
Sahih al-Buxoriy · HadisСаҳиҳ ал-Бухорий · Ҳадис4322Bob 54:Боб 54: «...va Hunayn kunini (eslang) — oʻshanda koʻpligingizdan magʻrurlangan edingizlar...» (Tavba surasi, 25)«...ва Ҳунайн кунини (эсланг) — ўшанда кўплигингиздан мағрурланган эдингизлар...» (Тавба сураси, 25)بَابُ قَوْلِ اللَّهِ تَعَالَى: {وَيَوْمَ حُنَيْنٍ إِذْ أَعْجَبَتْكُمْ كَثْرَتُكُمْ فَلَمْ تُغْنِ عَنْكُمْ شَيْئًا وَضَاقَتْ عَلَيْكُمُ الأَرْضُ بِمَا رَحُبَتْ ثُمَّ وَلَّيْتُمْ مُدْبِرِينَ ثُمَّ أَنْزَلَ اللَّهُ سَكِينَتَهُ} إِلَى قَوْلِهِ: {غَفُورٌ رَحِيمٌ}

وَقَالَ اللَّيْثُ حَدَّثَنِي يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ عُمَرَ بْنِ كَثِيرِ بْنِ أَفْلَحَ، عَنْ أَبِي مُحَمَّدٍ، مَوْلَى أَبِي قَتَادَةَ أَنَّ أَبَا قَتَادَةَ، قَالَ لَمَّا كَانَ يَوْمُ حُنَيْنٍ نَظَرْتُ إِلَى رَجُلٍ مِنَ الْمُسْلِمِينَ يُقَاتِلُ رَجُلاً مِنَ الْمُشْرِكِينَ، وَآخَرُ مِنَ الْمُشْرِكِينَ يَخْتِلُهُ مِنْ وَرَائِهِ لِيَقْتُلَهُ، فَأَسْرَعْتُ إِلَى الَّذِي يَخْتِلُهُ فَرَفَعَ يَدَهُ لِيَضْرِبَنِي، وَأَضْرِبُ يَدَهُ، فَقَطَعْتُهَا، ثُمَّ أَخَذَنِي، فَضَمَّنِي ضَمًّا شَدِيدًا حَتَّى تَخَوَّفْتُ، ثُمَّ تَرَكَ فَتَحَلَّلَ، وَدَفَعْتُهُ ثُمَّ قَتَلْتُهُ، وَانْهَزَمَ الْمُسْلِمُونَ، وَانْهَزَمْتُ مَعَهُمْ، فَإِذَا بِعُمَرَ بْنِ الْخَطَّابِ فِي النَّاسِ، فَقُلْتُ لَهُ مَا شَأْنُ النَّاسِ قَالَ أَمْرُ اللَّهِ، ثُمَّ تَرَاجَعَ النَّاسُ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ مَنْ أَقَامَ بَيِّنَةً عَلَى قَتِيلٍ قَتَلَهُ فَلَهُ سَلَبُهُ ‏"‏‏.‏ فَقُمْتُ لأَلْتَمِسَ بَيِّنَةً عَلَى قَتِيلِي، فَلَمْ أَرَ أَحَدًا يَشْهَدُ لِي فَجَلَسْتُ، ثُمَّ بَدَا لِي، فَذَكَرْتُ أَمْرَهُ لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ رَجُلٌ مِنْ جُلَسَائِهِ سِلاَحُ هَذَا الْقَتِيلِ الَّذِي يَذْكُرُ عِنْدِي فَأَرْضِهِ مِنْهُ‏.‏ فَقَالَ أَبُو بَكْرٍ كَلاَّ لاَ يُعْطِهِ أُصَيْبِغَ مِنْ قُرَيْشٍ، وَيَدَعَ أَسَدًا مِنْ أُسْدِ اللَّهِ يُقَاتِلُ عَنِ اللَّهِ وَرَسُولِهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ فَقَامَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَأَدَّاهُ إِلَىَّ، فَاشْتَرَيْتُ مِنْهُ خِرَافًا فَكَانَ أَوَّلَ مَالٍ تَأَثَّلْتُهُ فِي الإِسْلاَمِ‏.‏

(Abu Qatoda aytdi:) Hunayn kuni boʻ lganida, men musulmonlardan bir kishini — mushriklardan bir kishi bilan jang qilayotganini — koʻrdim; mushriklardan yana biri uni oʻldirish uchun orqasidan pisib (kelardi). Men uni pisib kelayotganga shoshildim; u meni urish uchun qoʻ lini koʻtardi, men (ham) uning qoʻ lini urib, uni kesib tashladim. Soʻng u meni ushlab, shunday qattiq quchdiki, men qoʻrqdim; soʻng (meni) qoʻyib (kuchi) yechildi, men uni itarib, soʻng oʻldirdim. Musulmonlar yengildi, men ham ular bilan yengildim (chekindim). Birdan odamlar ichida Umar ibnul-Xattob (turganini) koʻrdim. Men unga: «Odamlarga nima boʻ ldi?» dedim. U: «Allohning amri (shu)», dedi. Soʻng odamlar Rasululloh ﷺga qaytdilar. Rasululloh ﷺ: «Kimki oʻzi oʻldirgan birov haqida dalil keltirsa, uning salabi unga (tegishli)dir», dedilar. Men oʻldirganimga dalil izlashga turdim, lekin menga guvohlik beradigan hech kimni koʻrmadim, shunda oʻtirdim. Soʻng menga (aytishni) maʼqul koʻrindi va uning ishini Rasululloh ﷺga zikr qildim. U zotning hamsuhbatlaridan bir kishi: «Bu (Abu Qatoda) zikr qilayotgan oʻlganning quroli mening yonimda; uni (rozi qilib) undan koʻnglini tinchit», dedi. Abu Bakr: «Yoʻq! U uni Qurayshdan bir (zaif) usaybigʻ (mayda qush)ga berib, Allohning sherlaridan bir sherni — Alloh va Rasuli ﷺ uchun jang qiluvchini — qoʻ yib (mahrum qilmaydi)», dedi. (Abu Qatoda) aytdi: Rasululloh ﷺ turib, uni menga ado etdilar (berdilar); men undan bir bogʻ (xurmozor) sotib oldim — u islomda men toʻplagan birinchi mol edi.(Абу Қатода айтди:) Ҳунайн куни бў лганида, мен мусулмонлардан бир кишини — мушриклардан бир киши билан жанг қилаётганини — кўрдим; мушриклардан яна бири уни ўлдириш учун орқасидан писиб (келарди). Мен уни писиб келаётганга шошилдим; у мени уриш учун қў лини кўтарди, мен (ҳам) унинг қў лини уриб, уни кесиб ташладим. Сўнг у мени ушлаб, шундай қаттиқ қучдики, мен қўрқдим; сўнг (мени) қўйиб (кучи) ечилди, мен уни итариб, сўнг ўлдирдим. Мусулмонлар енгилди, мен ҳам улар билан енгилдим (чекиндим). Бирдан одамлар ичида Умар ибнул-Хаттоб (турганини) кўрдим. Мен унга: «Одамларга нима бў лди?» дедим. У: «Аллоҳнинг амри (шу)», деди. Сўнг одамлар Расулуллоҳ ﷺга қайтдилар. Расулуллоҳ ﷺ: «Кимки ўзи ўлдирган биров ҳақида далил келтирса, унинг салаби унга (тегишли)дир», дедилар. Мен ўлдирганимга далил излашга турдим, лекин менга гувоҳлик берадиган ҳеч кимни кўрмадим, шунда ўтирдим. Сўнг менга (айтишни) маъқул кўринди ва унинг ишини Расулуллоҳ ﷺга зикр қилдим. У зотнинг ҳамсуҳбатларидан бир киши: «Бу (Абу Қатода) зикр қилаётган ўлганнинг қуроли менинг ёнимда; уни (рози қилиб) ундан кўнглини тинчит», деди. Абу Бакр: «Йўқ! У уни Қурайшдан бир (заиф) усайбиғ (майда қуш)га бериб, Аллоҳнинг шерларидан бир шерни — Аллоҳ ва Расули ﷺ учун жанг қилувчини — қў йиб (маҳрум қилмайди)», деди. (Абу Қатода) айтди: Расулуллоҳ ﷺ туриб, уни менга адо этдилар (бердилар); мен ундан бир боғ (хурмозор) сотиб олдим — у исломда мен тўплаган биринчи мол эди.

Darajasi:Даражаси: SahihСаҳиҳ · Rivoyat qildi:Ривоят қилди: Abu Qatoda al-Horis ibn Rib'iy al-Ansoriy