حَدَّثَنَا مُسْلِمٌ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ أَبِي بُرْدَةَ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ بَعَثَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم جَدَّهُ أَبَا مُوسَى، وَمُعَاذًا إِلَى الْيَمَنِ فَقَالَ " يَسِّرَا وَلاَ تُعَسِّرَا، وَبَشِّرَا وَلاَ تُنَفِّرَا، وَتَطَاوَعَا ". فَقَالَ أَبُو مُوسَى يَا نَبِيَّ اللَّهِ، إِنَّ أَرْضَنَا بِهَا شَرَابٌ مِنَ الشَّعِيرِ الْمِزْرُ، وَشَرَابٌ مِنَ الْعَسَلِ الْبِتْعُ. فَقَالَ " كُلُّ مُسْكِرٍ حَرَامٌ ". فَانْطَلَقَا فَقَالَ مُعَاذٌ لأَبِي مُوسَى كَيْفَ تَقْرَأُ الْقُرْآنَ قَالَ قَائِمًا وَقَاعِدًا وَعَلَى رَاحِلَتِهِ وَأَتَفَوَّقُهُ تَفَوُّقًا. قَالَ أَمَّا أَنَا فَأَنَامُ وَأَقُومُ، فَأَحْتَسِبُ نَوْمَتِي كَمَا أَحْتَسِبُ قَوْمَتِي، وَضَرَبَ فُسْطَاطًا، فَجَعَلاَ يَتَزَاوَرَانِ، فَزَارَ مُعَاذٌ أَبَا مُوسَى، فَإِذَا رَجُلٌ مُوثَقٌ، فَقَالَ مَا هَذَا فَقَالَ أَبُو مُوسَى يَهُودِيٌّ أَسْلَمَ ثُمَّ ارْتَدَّ. فَقَالَ مُعَاذٌ لأَضْرِبَنَّ عُنُقَهُ. تَابَعَهُ الْعَقَدِيُّ وَوَهْبٌ عَنْ شُعْبَةَ. وَقَالَ وَكِيعٌ وَالنَّضْرُ وَأَبُو دَاوُدَ عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ سَعِيدٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ جَدِّهِ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم. رَوَاهُ جَرِيرُ بْنُ عَبْدِ الْحَمِيدِ عَنِ الشَّيْبَانِيِّ عَنْ أَبِي بُرْدَةَ.
(Saʼid ibn Abu Burda otasidan aytdi:) Paygʻambar ﷺ uning bobosi Abu Muso va Muozni Yamanga yuborib: «Yengillatinglar, qiyinlashtirmanglar; xushxabar beringlar, nafratlantirmanglar; oʻzaro kelishib (itoatda) boʻ linglar», dedilar. Abu Muso: «Ey Allohning paygʻambari, bizning yurtimizda arpadan (qilingan) bir ichimlik — mizr, va asaldan (qilingan) bir ichimlik — bitʼ bor», dedi. U zot: «Har bir mast qiluvchi (narsa) haromdir», dedilar. Ikkovi joʻnadi. Muoz Abu Musoga: «Qurʼonni qanday qiroat qilasan?» dedi. U: «Tik turib, oʻtirib va ulovim ustida (qiroat qilaman); uni tadrijan (qism-qism) qiroat qilaman», dedi. (Muoz:) «Men esa uxlab, soʻng turaman; uyqumni — turishimni (ibodatimni) savobga hisoblaganimdek — savobga hisoblayman», dedi va bir chodir (fustot) qurdi. Ikkovi bir-birini ziyorat qilib turardi. Muoz Abu Musoni ziyorat qildi, qarasa, bir kishi (qoʻ l-oyogʻi) bogʻlab qoʻ yilgan. U: «Bu nima?» dedi. Abu Muso: «(Bu) — bir yahudiy, islom (qabul) qilgan, soʻng dindan qaytgan», dedi. Muoz: «Men albatta uning boʻ ynini uraman (oʻldiraman)», dedi. Uni (Shuʼbadan) Aqadiy va Vahb (ham) rivoyat qildi. Vakiʼ, Nazr va Abu Dovud (Shuʼbadan, Saʼiddan, otasidan, bobosidan, Paygʻambar ﷺdan) — (shunday) keltirdilar. Buni Jarir ibn Abdulhamid (Shayboniydan, Abu Burdadan) rivoyat qildi.(Саъид ибн Абу Бурда отасидан айтди:) Пайғамбар ﷺ унинг бобоси Абу Мусо ва Муозни Яманга юбориб: «Енгиллатинглар, қийинлаштирманглар; хушхабар беринглар, нафратлантирманглар; ўзаро келишиб (итоатда) бў линглар», дедилар. Абу Мусо: «Эй Аллоҳнинг пайғамбари, бизнинг юртимизда арпадан (қилинган) бир ичимлик — мизр, ва асалдан (қилинган) бир ичимлик — битъ бор», деди. У зот: «Ҳар бир маст қилувчи (нарса) ҳаромдир», дедилар. Иккови жўнади. Муоз Абу Мусога: «Қуръонни қандай қироат қиласан?» деди. У: «Тик туриб, ўтириб ва уловим устида (қироат қиламан); уни тадрижан (қисм-қисм) қироат қиламан», деди. (Муоз:) «Мен эса ухлаб, сўнг тураман; уйқумни — туришимни (ибодатимни) савобга ҳисоблаганимдек — савобга ҳисоблайман», деди ва бир чодир (фустот) қурди. Иккови бир-бирини зиёрат қилиб турарди. Муоз Абу Мусони зиёрат қилди, қараса, бир киши (қў л-оёғи) боғлаб қў йилган. У: «Бу нима?» деди. Абу Мусо: «(Бу) — бир яҳудий, ислом (қабул) қилган, сўнг диндан қайтган», деди. Муоз: «Мен албатта унинг бў йнини ураман (ўлдираман)», деди. Уни (Шуъбадан) Ақадий ва Ваҳб (ҳам) ривоят қилди. Вакиъ, Назр ва Абу Довуд (Шуъбадан, Саъиддан, отасидан, бобосидан, Пайғамбар ﷺдан) — (шундай) келтирдилар. Буни Жарир ибн Абдулҳамид (Шайбонийдан, Абу Бурдадан) ривоят қилди.