حَدَّثَنَا آدَمُ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، حَدَّثَنَا قَتَادَةُ، قَالَ سَمِعْتُ أَبَا عُثْمَانَ النَّهْدِيَّ، أَتَانَا كِتَابُ عُمَرَ وَنَحْنُ مَعَ عُتْبَةَ بْنِ فَرْقَدٍ بِأَذْرَبِيجَانَ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم نَهَى عَنِ الْحَرِيرِ، إِلاَّ هَكَذَا، وَأَشَارَ بِإِصْبَعَيْهِ اللَّتَيْنِ تَلِيَانِ الإِبْهَامَ قَالَ فِيمَا عَلِمْنَا أَنَّهُ يَعْنِي الأَعْلاَمَ.
(Abu Usmon an-Nahdiy aytdi:) Biz Azarbayjonda Utba ibn Farqad bilan birga ekanimizda, bizga Umar (roziyallohu anhu)ning maktubi keldi; (unda) Rasululloh ﷺ ipakni — magar mana shunchasidan boshqa — qaytarganlari (bayon qilingan edi), va (u zot) bosh barmoqqa yondosh ikki barmoq (eni)cha (ishora qildilar). (Abu Usmon:) Biz bilganimizcha, (u zot) bu bilan (kiyimdagi ipak) naqshlarni nazarda tutgan edilar.(Абу Усмон ан-Наҳдий айтди:) Биз Азарбайжонда Утба ибн Фарқад билан бирга эканимизда, бизга Умар (розияллоҳу анҳу)нинг мактуби келди; (унда) Расулуллоҳ ﷺ ипакни — магар мана шунчасидан бошқа — қайтарганлари (баён қилинган эди), ва (у зот) бош бармоққа ёндош икки бармоқ (эни)ча (ишора қилдилар). (Абу Усмон:) Биз билганимизча, (у зот) бу билан (кийимдаги ипак) нақшларни назарда тутган эдилар.