حَدَّثَنَا خَالِدُ بْنُ مَخْلَدٍ، حَدَّثَنَا سُلَيْمَانُ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبُو حَازِمٍ، عَنْ سَهْلِ بْنِ سَعْدٍ، قَالَ إِنْ كَانَتْ أَحَبَّ أَسْمَاءِ عَلِيٍّ ـ رضى الله عنه ـ إِلَيْهِ لأَبُو تُرَابٍ، وَإِنْ كَانَ لَيَفْرَحُ أَنْ يُدْعَى بِهَا، وَمَا سَمَّاهُ أَبُو تُرَابٍ إِلاَّ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم غَاضَبَ يَوْمًا فَاطِمَةَ فَخَرَجَ فَاضْطَجَعَ إِلَى الْجِدَارِ إِلَى الْمَسْجِدِ، فَجَاءَهُ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يَتْبَعُهُ، فَقَالَ هُوَ ذَا مُضْطَجِعٌ فِي الْجِدَارِ فَجَاءَهُ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم وَامْتَلأَ ظَهْرُهُ تُرَابًا، فَجَعَلَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يَمْسَحُ التُّرَابَ عَنْ ظَهْرِهِ يَقُولُ " اجْلِسْ يَا أَبَا تُرَابٍ ".
(Sahl ibn Saʼd (roziyallohu anhu) aytdi:) Alining ismlaridan unga eng sevimlisi — Abu Turob (edi), u (shu ism) bilan chaqirilishidan xursand boʻlardi; uni Paygʻambar ﷺdan boshqa hech kim Abu Turob deb atamagan. (Ali) bir kuni Fotima bilan gʻazablashib, (uydan) chiqib ketdi va masjid (tomon)idagi devor yoniga yonboshlab yotdi. Paygʻambar ﷺ uning izidan kelib (soʻradilar), (kimdir:) «U mana — devor yonida yonboshlab yotibdi» dedi. Paygʻambar ﷺ uning oldiga keldilar — uning orqasi tuproqqa belangan edi. Paygʻambar ﷺ uning orqasidan tuproqni artib (silab): «Oʻtir, ey Abu Turob (tuproq otasi)» der edilar.(Саҳл ибн Саъд (розияллоҳу анҳу) айтди:) Алининг исмларидан унга энг севимлиси — Абу Туроб (эди), у (шу исм) билан чақирилишидан хурсанд бўларди; уни Пайғамбар ﷺдан бошқа ҳеч ким Абу Туроб деб атамаган. (Али) бир куни Фотима билан ғазаблашиб, (уйдан) чиқиб кетди ва масжид (томон)идаги девор ёнига ёнбошлаб ётди. Пайғамбар ﷺ унинг изидан келиб (сўрадилар), (кимдир:) «У мана — девор ёнида ёнбошлаб ётибди» деди. Пайғамбар ﷺ унинг олдига келдилар — унинг орқаси тупроққа беланган эди. Пайғамбар ﷺ унинг орқасидан тупроқни артиб (силаб): «Ўтир, эй Абу Туроб (тупроқ отаси)» дер эдилар.