حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ يُونُسَ، حَدَّثَنَا زُهَيْرٌ، حَدَّثَنَا مُوسَى، عَنْ سَالِمٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ رُؤْيَا النَّبِيِّ، صلى الله عليه وسلم فِي أَبِي بَكْرٍ وَعُمَرَ قَالَ " رَأَيْتُ النَّاسَ اجْتَمَعُوا فَقَامَ أَبُو بَكْرٍ فَنَزَعَ ذَنُوبًا أَوْ ذَنُوبَيْنِ، وَفِي نَزْعِهِ ضَعْفٌ وَاللَّهُ يَغْفِرُ لَهُ، ثُمَّ قَامَ ابْنُ الْخَطَّابِ، فَاسْتَحَالَتْ غَرْبًا فَمَا رَأَيْتُ مِنَ النَّاسِ يَفْرِي فَرْيَهُ، حَتَّى ضَرَبَ النَّاسُ بِعَطَنٍ ".
(Abdulloh ibn Umar (roziyallohu anhumo) Paygʻambar ﷺning Abu Bakr va Umar haqidagi tushlarini rivoyat qildiki,) U zot: «Men (tushimda) odamlar (quduq atrofiga) yigʻilganini koʻrdim; bas, Abu Bakr turib, bir chelak — yoki ikki chelak (zanub) — tortdi, uning tortishida (bir oz) zaiflik bor edi; Alloh uni magʻfirat qilsin. Soʻng Ibn Xattob (Umar) turdi-yu, u (chelak) katta dalvga (garbga) aylandi. Men odamlar ichida uning qilganidek (kuch bilan) ishlaydigan birovni koʻrmadim; toki odamlar (tuyalarni sugʻorib) suv boʻyida joylashguncha», dedilar.(Абдуллоҳ ибн Умар (розияллоҳу анҳумо) Пайғамбар ﷺнинг Абу Бакр ва Умар ҳақидаги тушларини ривоят қилдики,) У зот: «Мен (тушимда) одамлар (қудуқ атрофига) йиғилганини кўрдим; бас, Абу Бакр туриб, бир челак — ёки икки челак (зануб) — тортди, унинг тортишида (бир оз) заифлик бор эди; Аллоҳ уни мағфират қилсин. Сўнг Ибн Хаттоб (Умар) турди-ю, у (челак) катта далвга (гарбга) айланди. Мен одамлар ичида унинг қилганидек (куч билан) ишлайдиган бировни кўрмадим; токи одамлар (туяларни суғориб) сув бўйида жойлашгунча», дедилар.