أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ يَزِيدَ ، حَدَّثَنَا ابْنُ فُضَيْلٍ ، حَدَّثَنَا عَطَاءُ بْنُ السَّائِبِ ، عَنْ سَالِمِ بْنِ أَبِي الْجَعْدِ ، عَنْ ابْنِ عَبَّاسٍ رَضِيَ اللهُ عَنْهُمَا، قَالَ : " جَاءَ أَعْرَابِيٌّ إِلَى النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ، فَقَالَ : السَّلَامُ عَلَيْكَ يَا غُلَامَ بَنِي عَبْدِ الْمُطَّلِبِ، فَقَالَ : وَعَلَيْكَ، قَالَ : إِنِّي رَجُلٌ مِنْ أَخْوَالِكَ مِنْ بَنِي سَعْدِ بْنِ بَكْرٍ، وَأَنَا رَسُولُ قَوْمِي إِلَيْكَ وَوَافِدُهُمْ، وَإِنِّي سَائِلُكَ فَمُشَدِّدٌ مَسْأَلَتِي إِلَيْكَ، وَمُنَاشِدُكَ فَمُشَدِّدٌ مُنَاشَدَتِي إِيَّاكَ، قَالَ : خُذْ عَنْكَ يَا أَخَا بَنِي سَعْدٍ، قَالَ : مَنْ خَلَقَكَ، وَخَلَقَ مَنْ قَبْلَكَ، وَمَنْ هُوَ خَالِقُ مَنْ بَعْدَكَ؟، قَالَ : اللَّهُ قَالَ فَنَشَدْتُكَ بِذَلِكَ، أَهُوَ أَرْسَلَكَ؟، قَالَ : نَعَمْ، قَالَ : مَنْ خَلَقَ السَّمَوَاتِ السَّبْعَ وَالْأَرَضِينَ السَّبْعَ، وَأَجْرَى بَيْنَهُنَّ الرِّزْقَ؟، قَالَ : اللَّهُ، قَالَ : فَنَشَدْتُكَ بِذَلِكَ، أَهُوَ أَرْسَلَكَ؟، قَالَ : نَعَمْ، قَالَ : إِنَّا وَجَدْنَا فِي كِتَابِكَ، وَأَمَرَتْنَا رُسُلُكَ أَنْ نُصَلِّيَ فِي الْيَوْمِ وَاللَّيْلَةِ خَمْسَ صَلَوَاتٍ لِمَوَاقِيتِهَا، فَنَشَدْتُكَ بِذَلِكَ، أَهُوَ أَمَرَكَ؟، قَالَ : نَعَمْ، قَالَ : فَإِنَّا وَجَدْنَا فِي كِتَابِكَ، وَأَمَرَتْنَا رُسُلُكَ أَنْ نَأْخُذَ مِنْ حَوَاشِي أَمْوَالِنَا فَنَرُدَّهَا عَلَى فُقَرَائِنَا، فَنَشَدْتُكَ بِذَلِكَ، أَهُوَ أَمَرَكَ بِذَلِكَ؟، قَالَ : نَعَمْ، ثُمَّ قَالَ : أَمَّا الْخَامِسَةُ، فَلَسْتُ بِسَائِلِكَ عَنْهَا، وَلَا إِرَبَ لِي فِيهَا، ثُمَّ قَالَ : أَمَا وَالَّذِي بَعَثَكَ بِالْحَقِّ لَأَعْمَلَنَّ بِهَا وَمَنْ أَطَاعَنِي مِنْ قَوْمِي، ثُمَّ رَجَعَ، فَضَحِكَ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ حَتَّى بَدَتْ نَوَاجِذُهُ، ثُمَّ قَالَ : وَالَّذِي نَفْسِي بِيَدِهِ، لَئِنْ صَدَقَ، لَيَدْخُلَنَّ الْجَنَّةَ "
Ibn Abbos (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: «Bir aʼrobiy Nabiy ﷺning huzurlariga kelib: ‹Assalomu alayka, ey Abdulmuttalib oʻgʻlonlarining yigiti›, dedi. U zot: ‹Va alayka›, dedilar. U: ‹Men sening togʻalaring — Banu Saʼd ibn Bakrdan bir kishiman; men qavmimning senga elchisi va vakiliman. Men sendan soʻrayman va soʻrogʻimni qattiq qilaman; senga qasam beraman va qasam berishimni qattiq qilaman›, dedi. U zot: ‹Ey Saʼd oʻgʻlonlarining birodari, oʻzing (soʻramoqchi boʻlganingni) soʻrayver›, dedilar. U: ‹Seni va sendan oldingilarni kim yaratgan, sendan keyingilarni kim yaratuvchidir?› dedi. U zot: ‹Alloh›, dedilar. U: ‹Shu bilan senga qasam beraman: seni U yuborganmi?› dedi. U zot: ‹Ha›, dedilar. U: ‹Yetti osmon va yetti yerni kim yaratdi va ular orasida rizqni kim joriy qildi?› dedi. U zot: ‹Alloh›, dedilar. U: ‹Shu bilan senga qasam beraman: seni U yuborganmi?› dedi. U zot: ‹Ha›, dedilar. U: ‹Biz sening kitobingda topdik va elchilaring bizga kechayu kunduzda besh vaqt namozni oʻz vaqtlarida oʻqishimizni buyurdilar; shu bilan senga qasam beraman: buni senga U buyurganmi?› dedi. U zot: ‹Ha›, dedilar. U: ‹Biz sening kitobingda topdik va elchilaring bizga mollarimizning chetidan olib, uni faqirlarimizga qaytarishimizni buyurdilar; shu bilan senga qasam beraman: buni senga U buyurganmi?› dedi. U zot: ‹Ha›, dedilar. Soʻng u: ‹Beshinchisiga kelsak, men sendan u haqda soʻramayman va menda unga hojat yoʻq›, dedi. Soʻng: ‹Seni haq bilan yuborgan Zotga qasamki, men ham, qavmimdan menga itoat qilganlar ham ularga amal qilamiz›, dedi-da, qaytib ketdi. Shunda Nabiy ﷺ oziq tishlari koʻringuncha kuldilar, soʻng: ‹Nafsim qoʻlida boʻlgan Zotga qasamki, agar u rost soʻzlagan boʻlsa, albatta jannatga kiradi›, dedilar».Ибн Аббос (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: «Бир аъробий Набий ﷺнинг ҳузурларига келиб: ‹Ассалому алайка, эй Абдулмутталиб ўғлонларининг йигити›, деди. У зот: ‹Ва алайка›, дедилар. У: ‹Мен сенинг тоғаларинг — Бану Саъд ибн Бакрдан бир кишиман; мен қавмимнинг сенга элчиси ва вакилиман. Мен сендан сўрайман ва сўроғимни қаттиқ қиламан; сенга қасам бераман ва қасам беришимни қаттиқ қиламан›, деди. У зот: ‹Эй Саъд ўғлонларининг биродари, ўзинг (сўрамоқчи бўлганингни) сўрайвер›, дедилар. У: ‹Сени ва сендан олдингиларни ким яратган, сендан кейингиларни ким яратувчидир?› деди. У зот: ‹Аллоҳ›, дедилар. У: ‹Шу билан сенга қасам бераман: сени У юборганми?› деди. У зот: ‹Ҳа›, дедилар. У: ‹Етти осмон ва етти ерни ким яратди ва улар орасида ризқни ким жорий қилди?› деди. У зот: ‹Аллоҳ›, дедилар. У: ‹Шу билан сенга қасам бераман: сени У юборганми?› деди. У зот: ‹Ҳа›, дедилар. У: ‹Биз сенинг китобингда топдик ва элчиларинг бизга кечаю кундузда беш вақт намозни ўз вақтларида ўқишимизни буюрдилар; шу билан сенга қасам бераман: буни сенга У буюрганми?› деди. У зот: ‹Ҳа›, дедилар. У: ‹Биз сенинг китобингда топдик ва элчиларинг бизга молларимизнинг четидан олиб, уни фақирларимизга қайтаришимизни буюрдилар; шу билан сенга қасам бераман: буни сенга У буюрганми?› деди. У зот: ‹Ҳа›, дедилар. Сўнг у: ‹Бешинчисига келсак, мен сендан у ҳақда сўрамайман ва менда унга ҳожат йўқ›, деди. Сўнг: ‹Сени ҳақ билан юборган Зотга қасамки, мен ҳам, қавмимдан менга итоат қилганлар ҳам уларга амал қиламиз›, деди-да, қайтиб кетди. Шунда Набий ﷺ озиқ тишлари кўрингунча кулдилар, сўнг: ‹Нафсим қўлида бўлган Зотга қасамки, агар у рост сўзлаган бўлса, албатта жаннатга киради›, дедилар».