نَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ سَعِيدٍ الأَشَجُّ ، نَا ابْنُ نُمَيْرٍ ، عَنِ الأَعْمَشِ ، وَثنا سَلْمُ بْنُ جُنَادَةَ ، نَا أَبُو مُعَاوِيَةَ ، نَا الأَعْمَشُ ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ، قَالَ : قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ : " إِنَّ أَثْقَلَ الصَّلاةِ عَلَى الْمُنَافِقِينَ صَلاةُ الْعِشَاءِ الآخِرَةِ وَالْفَجْرِ ، وَلَوْ يَعْلَمُونَ مَا فِيهِمَا لأَتَوْهُمَا وَلَوْ حَبْوًا ، وَإِنِّي لأَهِمُّ أَنْ آمُرَ بِالصَّلاةِ فَتُقَامَ ، ثُمَّ آمُرَ رَجُلا فَيُصَلِّيَ ، ثُمَّ آخُذُ حُزَمَ النَّارِ فَأُحَرِّقُ عَلَى أُنَاسٍ يَتَخَلَّفُونَ عَنِ الصَّلاةِ بُيُوتَهُمْ " ، هَذَا حَدِيثُ ابْنِ نُمَيْرٍ ، وَفِي حَدِيثِ أَبِي مُعَاوِيَةَ ، قَالَ : " لَقَدْ هَمَمْتُ " ، وَقَالَ : " ثُمَّ آمُرُ رَجُلا فَيُصَلِّي بِالنَّاسِ ثُمَّ أَنْطَلِقُ مَعِي بِرِجَالٍ مَعَهُمْ حُزَمٌ مِنْ حَطَبٍ إِلَى قَوْمٍ لا يَشْهَدُونَ الصَّلاةَ ، فَأُحَرِّقُ عَلَيْهِمْ بُيُوتَهُمْ بِالنَّارِ "
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Munofiqlarga eng ogʻir keladigan namoz xufton namozi bilan bomdod namozidir. Agar ular bu ikkisida (qanday savob) borligini bilsalar edi, hatto emaklab boʻlsa-da, ularga kelar edilar. Men albatta namozni (oʻqishni) buyurib, u iqomat qilinishini, soʻng bir kishiga buyurib, u namoz oʻqishini, soʻng olov bogʻlamlarini olib, namozdan orqada qolayotgan odamlarning uylarini yoqib yuborishni qasd qilaman», dedilar. Bu Ibn Numayrning hadisidir. Abu Muoviyaning hadisida esa: «Men qasd qildim», deyilgan va: «Soʻng bir kishiga buyuraman, u odamlarga namoz oʻqib beradi, soʻng oʻzim bilan oʻtin bogʻlamlarini koʻtargan kishilar bilan namozga hozir boʻlmayotgan qavm tomon boraman va ularning uylarini ustlariga olov bilan yoqib yuboraman», deyilgan.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Мунофиқларга энг оғир келадиган намоз хуфтон намози билан бомдод намозидир. Агар улар бу иккисида (қандай савоб) борлигини билсалар эди, ҳатто эмаклаб бўлса-да, уларга келар эдилар. Мен албатта намозни (ўқишни) буюриб, у иқомат қилинишини, сўнг бир кишига буюриб, у намоз ўқишини, сўнг олов боғламларини олиб, намоздан орқада қолаётган одамларнинг уйларини ёқиб юборишни қасд қиламан», дедилар. Бу Ибн Нумайрнинг ҳадисидир. Абу Муовиянинг ҳадисида эса: «Мен қасд қилдим», дейилган ва: «Сўнг бир кишига буюраман, у одамларга намоз ўқиб беради, сўнг ўзим билан ўтин боғламларини кўтарган кишилар билан намозга ҳозир бўлмаётган қавм томон бораман ва уларнинг уйларини устларига олов билан ёқиб юбораман», дейилган.