نا بِشْرُ بْنُ مُعَاذٍ ، نا يَزِيدُ يَعْنِي ابْنَ زُرَيْعٍ ، ثنا سَعِيدٌ ، عَنْ قَتَادَةَ ، عَنْ أَنَسٍ ، قَالَ : " كَانَ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ لا يَرْفَعُ يَدَيْهِ فِي شَيْءٍ مِنْ دُعَائِهِ أَوْ عِنْدَ شَيْءٍ مِنْ دُعَائِهِ إِلا فِي الاسْتِسْقَاءِ ؛ فَإِنَّهُ كَانَ يَرْفَعُ يَدَيْهِ حَتَّى يُرَى بَيَاضُ إِبْطَيْهِ " . قَالَ أَبُو بَكْرٍ : فِي خَبَرِ شَرِيكِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ , عَنْ أَنَسٍ ، قَالَ : فَرَفَعَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَدَيْهِ ، قَدْ أَمْلَيْتُهُ قَبْلُ فِي خَبَرِ قَتَادَةَ , عَنْ أَنَسٍ : لا يَرْفَعُ يَدَيْهِ فِي شَيْءٍ مِنْ دُعَائِهِ إِلا فِي الاسْتِسْقَاءِ ، يُرِيدُ إِلا عِنْدَ مَسْأَلَةِ اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ أَنْ يَسْقِيَهُمْ , وَعِنْدَ مَسْأَلَتِهِ بِحَبْسِ الْمَطَرِ عَنْهُمْ . وَقَدْ أَوْقَعَ اسْمَ الاسْتِسْقَاءِ عَلَى الْمَعْنَيَيْنِ جَمِيعًا , أَحَدُهُمَا : مَسْأَلَتُهُ أَنْ يَسْقِيَهُمْ . وَالْمَعْنَى الثَّانِي : أَنْ يَحْبِسَ الْمَطَرُ عَنْهُمْ . وَالدَّلِيلُ عَلَى صِحَّةِ مَا تَأَوَّلْتُ أَنَّ أَنَسَ بْنَ مَالِكٍ قَدْ خْبَرَ فِي خَبَرِ شَرِيكِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ عَنْهُ , أَنَّهُ رَفَعَ يَدَيْهِ فِي الْخُطْبَةِ عَلَى الْمِنْبَرِ يَوْمَ الْجُمُعَةِ حِينَ سَأَلَ اللَّهَ أَنْ يُغِيثَهُمْ , وَكَذَلِكَ رَفَعَ يَدَيْهِ حِينَ قَالَ : " اللَّهُمَّ حَوَالَيْنَا وَلا عَلَيْنَا " , فَهَذِهِ اللَّفْظَةُ أَيْضًا اسْتِسْقَاءٌ إِلا أَنَّهُ سَأَلَ اللَّهَ أَنْ يَحْبِسَ الْمَطَرُ عَنِ الْمَنَازِلِ وَالْبُيُوتِ , وَتَكُونَ السُّقْيَا عَلَى الْجِبَالِ وَالآكَامِ وَالأَوْدِيَةِ
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: «Nabiy ﷺ duolarining hech birida — yoki duolarining biror joyida — qoʻllarini koʻtarmas edilar, faqat istisqodan boshqa; unda esa qoʻltiqlarining oqi koʻringuncha qoʻllarini koʻtarar edilar». Abu Bakr aytdi: Sharik ibn Abdullohning Anasdan qilgan xabarida: «Bas, Rasululloh ﷺ ikki qoʻllarini koʻtardilar», deyilgan — buni men avval imlo qilganman. Qatodaning Anasdan qilgan xabaridagi: «Duolarining hech birida qoʻllarini koʻtarmas edilar, faqat istisqodan boshqa» degan soʻz bilan: Alloh azza va jalladan ularga yomgʻir berishini soʻraganda va yomgʻirni ulardan toʻxtatishini soʻraganda koʻtarar edilar, deganni iroda qilgan. «Istisqo» nomi ikkala maʼnoga ham qoʻyilgan: biri — ularga yomgʻir berishini soʻrash, ikkinchi maʼnosi — yomgʻirni ulardan toʻxtatishini soʻrash. Men taʼvil qilgan narsaning toʻgʻriligiga dalil shuki, Anas ibn Molik Sharik ibn Abdullohning undan qilgan xabarida u zot juma kuni minbarda xutbada — Allohdan yomgʻir soʻraganlarida — qoʻllarini koʻtarganlarini xabar qilgan; shuningdek: «Allohim, atrofimizga, ustimizga emas», deganlarida ham qoʻllarini koʻtarganlar. Bas, bu lafz ham istisqodir; faqat u zot Allohdan yomgʻirni manzillar va uylardan toʻxtatishini, sugʻorish esa togʻlar, tepaliklar va vodiylarga boʻlishini soʻraganlar.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: «Набий ﷺ дуоларининг ҳеч бирида — ёки дуоларининг бирор жойида — қўлларини кўтармас эдилар, фақат истисқодан бошқа; унда эса қўлтиқларининг оқи кўрингунча қўлларини кўтарар эдилар». Абу Бакр айтди: Шарик ибн Абдуллоҳнинг Анасдан қилган хабарида: «Бас, Расулуллоҳ ﷺ икки қўлларини кўтардилар», дейилган — буни мен аввал имло қилганман. Қатоданинг Анасдан қилган хабаридаги: «Дуоларининг ҳеч бирида қўлларини кўтармас эдилар, фақат истисқодан бошқа» деган сўз билан: Аллоҳ азза ва жалладан уларга ёмғир беришини сўраганда ва ёмғирни улардан тўхтатишини сўраганда кўтарар эдилар, деганни ирода қилган. «Истисқо» номи иккала маънога ҳам қўйилган: бири — уларга ёмғир беришини сўраш, иккинчи маъноси — ёмғирни улардан тўхтатишини сўраш. Мен таъвил қилган нарсанинг тўғрилигига далил шуки, Анас ибн Молик Шарик ибн Абдуллоҳнинг ундан қилган хабарида у зот жума куни минбарда хутбада — Аллоҳдан ёмғир сўраганларида — қўлларини кўтарганларини хабар қилган; шунингдек: «Аллоҳим, атрофимизга, устимизга эмас», деганларида ҳам қўлларини кўтарганлар. Бас, бу лафз ҳам истисқодир; фақат у зот Аллоҳдан ёмғирни манзиллар ва уйлардан тўхтатишини, суғориш эса тоғлар, тепаликлар ва водийларга бўлишини сўраганлар.