ثنا عَبْدُ الْجَبَّارِ بْنُ الْعَلاءِ ، ثنا سُفْيَانُ ، عَنِ الزُّهْرِيِّ ، عَنْ عُرْوَةَ ، قَالَ : قَرَأْتُ عِنْدَ عَائِشَةَ إِنَّ الصَّفَا وَالْمَرْوَةَ مِنْ شَعَائِرِ اللَّهِ ، قُلْتُ : مَا أَرَى عَلَى مَنْ لَمْ يَطُفْ بَيْنَهُمَا شَيْئًا ، قَالَتْ : بِئْسَ مَا قُلْتَ يَا ابْنَ أُخْتِي ، إِنَّمَا كَانَ مَنْ أَهَلَّ لِمَنَاةَ الطَّاغِيَةِ الَّتِي بِالْمُشَلَّلِ يَطُوفُونَ مِنْ بَيْنِ الصَّفَا وَالْمَرْوَةِ ، فَلَمَّا كَانَ الإِسْلامُ ، قَالُوا : يَا رَسُولَ اللَّهِ ، إِنَّ طَوَافَنَا بَيْنَ هَذَيْنِ الْحَجَرَيْنِ مِنْ أَمْرِ الْجَاهِلِيَّةِ ، قَالَتْ : فَنَزَلَتْ : إِنَّ الصَّفَا وَالْمَرْوَةَ مِنْ شَعَائِرِ اللَّهِ ، قَالَتْ : فَطَافَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ ، فَكَانَتْ سُنَّةً ، وَقَالَ غَيْرُهَا ، قَالَ اللَّهُ : " فَمَنْ تَطَوَّعَ خَيْرًا ، فَتَطَوَّعَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ ، فَطَافَ " ، قَالَ الزُّهْرِيُّ : فَحَدَّثْتُ بِهِ أَبَا بَكْرِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ ، فَقَالَ : إِنَّ هَذَا لَعِلْمٌ ، وَلَقَدْ سَمِعْتُ رِجَالا مِنْ أَهْلِ الْعِلْمِ يَقُولُونَ : سَأَلَ النَّاسُ الَّذِينَ كَانُوا يَطُوفُونَ بَيْنَ الصَّفَا وَالْمَرْوَةِ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ ، فَقَالُوا : يَا رَسُولَ اللَّهِ ، إِنَّا أُمِرْنَا أَنْ نَطُوفَ بِالْبَيْتِ ، وَلَمْ نُؤْمَرْ أَنْ نَطُوفَ بَيْنَ الصَّفَا وَالْمَرْوَةِ ، فَأَنْزَلَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ : إِنَّ الصَّفَا وَالْمَرْوَةَ مِنْ شَعَائِرِ اللَّهِ ، فَأَرَاهَا نَزَلَتْ فِي هَؤُلاءِ وَفِي هَؤُلاءِ ، ثَنَاهُ الْمَخْزُومِيُّ ، ثنا سُفْيَانُ ، عَنِ الزُّهْرِيِّ ، عَنْ عُرْوَةَ ، بِنَحْوِهِ دُونَ قِصَّةِ أَبِي بَكْرِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ
Urva aytdi: Men Oishaning huzurida: {Albatta, Safo va Marva Alloh shiorlaridandir}ni oʻqidim va: «Men u ikkovi orasida tavof qilmagan kishiga biror narsa (lozim) deb bilmayman», dedim. U: «Sen yomon (gap) aytding, ey jiyanim! Mushallaldagi Manot degan togʻut uchun ehromga kirganlar Safo bilan Marva orasidan tavof qilar edilar. Islom kelganida ular: ‹Yo Rasululloh, bizning mana shu ikki tosh orasidagi tavofimiz johiliyat ishidandir›, dedilar», dedi. U aytdi: Shunda {Albatta, Safo va Marva Alloh shiorlaridandir} (oyati) nozil boʻldi. U aytdi: Bas, Rasululloh ﷺ tavof qildilar va bu sunnat boʻldi. Boshqa (roviy) esa dedi: Alloh: {Bas, kim ixtiyoriy yaxshilik qilsa}, dedi; shunda Rasululloh ﷺ ixtiyoriy (yaxshilik) qildilar va tavof qildilar. Zuhriy aytdi: Men buni Abu Bakr ibn Abdurrahmonga aytdim. U: «Albatta, bu — ilmdir. Men ilm ahlidan boʻlgan kishilarning: Safo bilan Marva orasida tavof qilib yuradigan odamlar Nabiy ﷺdan soʻrab: ‹Yo Rasululloh, bizga Baytni tavof qilish buyurilgan, Safo bilan Marva orasini tavof qilish buyurilmagan›, dedilar; shunda Alloh azza va jalla: {Albatta, Safo va Marva Alloh shiorlaridandir}ni nozil qildi, deyayotganlarini eshitganman», dedi. Men uni ana ularga ham, bularga ham (nisbatan) nozil boʻlgan deb bilaman. Buni bizga Maxzumiy ham Sufyondan, u Zuhriydan, u Urvadan shunga oʻxshash — Abu Bakr ibn Abdurrahmon qissasisiz — rivoyat qildi.Урва айтди: Мен Оишанинг ҳузурида: {Албатта, Сафо ва Марва Аллоҳ шиорларидандир}ни ўқидим ва: «Мен у иккови орасида тавоф қилмаган кишига бирор нарса (лозим) деб билмайман», дедим. У: «Сен ёмон (гап) айтдинг, эй жияним! Мушаллалдаги Манот деган тоғут учун эҳромга кирганлар Сафо билан Марва орасидан тавоф қилар эдилар. Ислом келганида улар: ‹Ё Расулуллоҳ, бизнинг мана шу икки тош орасидаги тавофимиз жоҳилият ишидандир›, дедилар», деди. У айтди: Шунда {Албатта, Сафо ва Марва Аллоҳ шиорларидандир} (ояти) нозил бўлди. У айтди: Бас, Расулуллоҳ ﷺ тавоф қилдилар ва бу суннат бўлди. Бошқа (ровий) эса деди: Аллоҳ: {Бас, ким ихтиёрий яхшилик қилса}, деди; шунда Расулуллоҳ ﷺ ихтиёрий (яхшилик) қилдилар ва тавоф қилдилар. Зуҳрий айтди: Мен буни Абу Бакр ибн Абдурраҳмонга айтдим. У: «Албатта, бу — илмдир. Мен илм аҳлидан бўлган кишиларнинг: Сафо билан Марва орасида тавоф қилиб юрадиган одамлар Набий ﷺдан сўраб: ‹Ё Расулуллоҳ, бизга Байтни тавоф қилиш буюрилган, Сафо билан Марва орасини тавоф қилиш буюрилмаган›, дедилар; шунда Аллоҳ азза ва жалла: {Албатта, Сафо ва Марва Аллоҳ шиорларидандир}ни нозил қилди, деяётганларини эшитганман», деди. Мен уни ана уларга ҳам, буларга ҳам (нисбатан) нозил бўлган деб биламан. Буни бизга Махзумий ҳам Суфёндан, у Зуҳрийдан, у Урвадан шунга ўхшаш — Абу Бакр ибн Абдурраҳмон қиссасисиз — ривоят қилди.