وَعَنْ نَافِعٍ أَبِي غَالِبٍ قَالَ: صَلَّيْتُ مَعَ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ عَلَى جَنَازَةِ رَجُلٍ فَقَامَ حِيَال رَأسه ثمَّ جاؤوا بِجَنَازَةِ امْرَأَةٍ مِنْ قُرَيْشٍ فَقَالُوا: يَا أَبَا حَمْزَةَ صَلِّ عَلَيْهَا فَقَامَ حِيَالَ وَسَطِ السَّرِيرِ فَقَالَ لَهُ الْعَلَاءُ بْنُ زِيَادٍ: هَكَذَا رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَامَ على الْجِنَازَة مَقَامَكَ مِنْهَا؟ وَمِنَ الرَّجُلِ مَقَامَكَ مِنْهُ؟ قَالَ: نَعَمْ. رَوَاهُ التِّرْمِذِيُّ وَابْنُ مَاجَهْ وَفِي رِوَايَةِ أَبِي دَاوُدَ نَحْوُهُ مَعَ زِيَادَةٍ وَفِيهِ: فَقَامَ عِنْد عجيزة الْمَرْأَة
Abu Gʻolib (rahimahulloh) aytadi: Anas ibn Molik (roziyallohu anhu) bilan birga bir erkak kishining janozasi ustida namoz oʻqidim. U (Anas) (oʻlikning) boshi roʻparasida turdi. Soʻng Qurayshlik bir ayolning janozasini olib kelishdi va: «Ey Abu Hamza, uning ustida namoz oʻqing», dedilar. U esa taxtaravonning oʻrtasi roʻparasida turdi. Alo ibn Ziyod unga: «Sen Nabiy ﷺni janoza ustida shunday — ayol ustida sen turgan oʻringda, erkak ustida ham sen turgan oʻringda turganlarini koʻrganmiding?» dedi. U: «Ha», dedi. (Namozdan) boʻshagach, u: «(Buni) yodda saqlanglar», dedi. Bu bobda Samuradan ham (rivoyat) bor. Abu Iso aytdi: Anasning bu hadisi hasandir. Buni Hammomdan bir nechalari shunga oʻxshash rivoyat qilishgan. Vakiʼ bu hadisni Hammomdan rivoyat qilib, unda adashdi va: «Gʻolibdan, u Anasdan», dedi. Sahihi esa «Abu Gʻolibdan»dir. Bu hadisni Abdulvoris ibn Saʼid va bir nechalari Abu Gʻolibdan Hammomning rivoyatiga oʻxshash rivoyat qilishgan. Bu Abu Gʻolibning ismida ixtilof qilishgan: baʼzilari «ismi Nofiʼ» desa, «Rofiʼ» ham deyiladi. Baʼzi ahli ilm shunga borishgan, bu Ahmad va Ishoqning soʻzidir.Абу Ғолиб (раҳимаҳуллоҳ) айтади: Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу) билан бирга бир эркак кишининг жанозаси устида намоз ўқидим. У (Анас) (ўликнинг) боши рўпарасида турди. Сўнг Қурайшлик бир аёлнинг жанозасини олиб келишди ва: «Эй Абу Ҳамза, унинг устида намоз ўқинг», дедилар. У эса тахтаравоннинг ўртаси рўпарасида турди. Ало ибн Зиёд унга: «Сен Набий ﷺни жаноза устида шундай — аёл устида сен турган ўрингда, эркак устида ҳам сен турган ўрингда турганларини кўрганмидинг?» деди. У: «Ҳа», деди. (Намоздан) бўшагач, у: «(Буни) ёдда сақланглар», деди. Бу бобда Самурадан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо айтди: Анаснинг бу ҳадиси ҳасандир. Буни Ҳаммомдан бир нечалари шунга ўхшаш ривоят қилишган. Вакиъ бу ҳадисни Ҳаммомдан ривоят қилиб, унда адашди ва: «Ғолибдан, у Анасдан», деди. Саҳиҳи эса «Абу Ғолибдан»дир. Бу ҳадисни Абдулворис ибн Саъид ва бир нечалари Абу Ғолибдан Ҳаммомнинг ривоятига ўхшаш ривоят қилишган. Бу Абу Ғолибнинг исмида ихтилоф қилишган: баъзилари «исми Нофиъ» деса, «Рофиъ» ҳам дейилади. Баъзи аҳли илм шунга боришган, бу Аҳмад ва Ишоқнинг сўзидир.