حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَمُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ نُمَيْرٍ، - وَاللَّفْظُ لأَبِي بَكْرٍ - قَالاَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بِشْرٍ، حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ عُمَرَ، حَدَّثَنِي أَبُو بَكْرِ بْنُ سَالِمٍ، عَنْ سَالِمِ، بْنِ عَبْدِ اللَّهِ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " أُرِيتُ كَأَنِّي أَنْزِعُ بِدَلْوِ بَكْرَةٍ عَلَى قَلِيبٍ فَجَاءَ أَبُو بَكْرٍ فَنَزَعَ ذَنُوبًا أَوْ ذَنُوبَيْنِ فَنَزَعَ نَزْعًا ضَعِيفًا وَاللَّهُ تَبَارَكَ وَتَعَالَى يَغْفِرُ لَهُ ثُمَّ جَاءَ عُمَرُ فَاسْتَقَى فَاسْتَحَالَتْ غَرْبًا فَلَمْ أَرَ عَبْقَرِيًّا مِنَ النَّاسِ يَفْرِي فَرْيَهُ حَتَّى رَوِيَ النَّاسُ وَضَرَبُوا الْعَطَنَ " .
Abdulloh ibn Umar (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ shunday dedilar: «Menga (tushimda) goʻyo men bir quduq ustida gʻaltakli paqir bilan (suv) tortayotgandek koʻrsatildi. Shunda Abu Bakr keldi va bir yoki ikki paqir tortdi, u zaif tortish bilan tortdi — Alloh tabaroka va taolo uni magʻfirat qilsin. Soʻngra Umar keldi va (suv) tortdi, (paqir) katta paqirga aylandi. Men odamlardan biror ulkan kishini uning tortgani kabi tortayotganini koʻrmadim, toki odamlar (tuyalarini) sugʻorib qondirdilar va suvloqqa yotqizdilar».Абдуллоҳ ибн Умар (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ шундай дедилар: «Менга (тушимда) гўё мен бир қудуқ устида ғалтакли пақир билан (сув) тортаётгандек кўрсатилди. Шунда Абу Бакр келди ва бир ёки икки пақир тортди, у заиф тортиш билан тортди — Аллоҳ табарока ва таоло уни мағфират қилсин. Сўнгра Умар келди ва (сув) тортди, (пақир) катта пақирга айланди. Мен одамлардан бирор улкан кишини унинг тортгани каби тортаётганини кўрмадим, токи одамлар (туяларини) суғориб қондирдилар ва сувлоққа ётқиздилар».