وَحَدَّثَنِي عَنْ مَالِكٍ، عَنْ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ، أَنَّ عُمَرَ بْنَ الْخَطَّابِ، انْصَرَفَ مِنْ صَلاَةِ الْعَصْرِ فَلَقِيَ رَجُلاً لَمْ يَشْهَدِ الْعَصْرَ فَقَالَ عُمَرُ مَا حَبَسَكَ عَنْ صَلاَةِ الْعَصْرِ فَذَكَرَ لَهُ الرَّجُلُ عُذْرًا فَقَالَ عُمَرُ طَفَّفْتَ . قَالَ يَحْيَى قَالَ مَالِكٌ وَيُقَالُ لِكُلِّ شَىْءٍ وَفَاءٌ وَتَطْفِيفٌ .
Yahyo ibn Saʼid (rahimahulloh)dan rivoyat qilinadiki, Umar ibn Xattob (roziyallohu anhu) asr namozidan qaytib, asrda hozir boʻlmagan bir kishini uchratdi. Umar: «Seni asr namozidan nima toʻxtatdi?» dedi. Kishi unga bir uzr bayon qildi. Shunda Umar: «Sen (namozingdan) urib qolibsan (kam oʻlchov qilibsan)», dedi. Yahyo aytdi: Molik aytdi: «Har bir narsaning toʻla oʻlchovi va kam oʻlchovi boʻladi, deyiladi».Яҳё ибн Саъид (раҳимаҳуллоҳ)дан ривоят қилинадики, Умар ибн Хаттоб (розияллоҳу анҳу) аср намозидан қайтиб, асрда ҳозир бўлмаган бир кишини учратди. Умар: «Сени аср намозидан нима тўхтатди?» деди. Киши унга бир узр баён қилди. Шунда Умар: «Сен (намозингдан) уриб қолибсан (кам ўлчов қилибсан)», деди. Яҳё айтди: Молик айтди: «Ҳар бир нарсанинг тўла ўлчови ва кам ўлчови бўлади, дейилади».