أَخْبَرَنَا عَبْدُ الْوَارِثِ بْنُ عَبْدِ الصَّمَدِ بْنِ عَبْدِ الْوَارِثِ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي، { عَنْ أَبِيهِ، } عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ وَهْبِ بْنِ كَيْسَانَ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ أَخَا أَبِي الْقُعَيْسِ، اسْتَأْذَنَ عَلَى عَائِشَةَ بَعْدَ آيَةِ الْحِجَابِ فَأَبَتْ أَنْ تَأْذَنَ لَهُ فَذُكِرَ ذَلِكَ لِلنَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " ائْذَنِي لَهُ فَإِنَّهُ عَمُّكِ " . فَقُلْتُ إِنَّمَا أَرْضَعَتْنِي الْمَرْأَةُ وَلَمْ يُرْضِعْنِي الرَّجُلُ . فَقَالَ " إِنَّهُ عَمُّكِ فَلْيَلِجْ عَلَيْكِ " .
Oisha (roziyallohu anho)dan rivoyat qilinadi: Abul Quʼaysning ukasi hijob oyati (nozil boʻlgani)dan keyin Oishaning huzuriga kirishga izn soʻradi, u esa unga izn berishdan bosh tortdi. Bu Nabiy ﷺga aytilgan edi, u zot: «Unga izn ber, chunki u sening amakingdir», dedilar. Men: «Meni oʻsha ayol emizgan edi, u kishi emizmagan-ku», dedim. Shunda u zot: «U sening amakingdir, huzuringga kiraversin», dedilar.Оиша (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилинади: Абул Қуъайснинг укаси ҳижоб ояти (нозил бўлгани)дан кейин Оишанинг ҳузурига киришга изн сўради, у эса унга изн беришдан бош тортди. Бу Набий ﷺга айтилган эди, у зот: «Унга изн бер, чунки у сенинг амакингдир», дедилар. Мен: «Мени ўша аёл эмизган эди, у киши эмизмаган-ку», дедим. Шунда у зот: «У сенинг амакингдир, ҳузурингга кираверсин», дедилар.