HadislarҲадисларPaygʻambarlar vorislariПайғамбарлар ворислари
RoviylarРовийлар

Abdulloh ibn Zayd al-Moziniy

Rivoyatlari 35 ta, 9 toʻplamda.Ривоятлари 35 та, 9 тўпламда. Hadislarda 16 marta tilga olingan.Ҳадисларда 16 марта тилга олинган.

RivoyatlariРивоятлари35Haqida aytilganҲақида айтилган16
Toʻplam:Тўплам:BarchasiБарчасиBuxoriy 8Mishkat 6Tirmiziy 5Nasoiy 5Abu Dovud 3Muslim 2Ibn Moja 2Riyod 2
Muslim · 1061SahihСаҳиҳ

حَدَّثَنَا سُرَيْجُ بْنُ يُونُسَ، حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ جَعْفَرٍ، عَنْ عَمْرِو بْنِ يَحْيَى بْنِ عُمَارَةَ، عَنْ عَبَّادِ بْنِ تَمِيمٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ زَيْدٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لَمَّا فَتَحَ حُنَيْنًا قَسَمَ الْغَنَائِمَ فَأَعْطَى الْمُؤَلَّفَةَ قُلُوبُهُمْ فَبَلَغَهُ أَنَّ الأَنْصَارَ يُحِبُّونَ أَنْ يُصِيبُوا مَا أَصَابَ النَّاسُ فَقَامَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَخَطَبَهُمْ فَحَمِدَ اللَّهَ وَأَثْنَى عَلَيْهِ ثُمَّ قَالَ ‏"‏ يَا مَعْشَرَ الأَنْصَارِ أَلَمْ أَجِدْكُمْ ضُلاَّلاً فَهَدَاكُمُ اللَّهُ بِي وَعَالَةً فَأَغْنَاكُمُ اللَّهُ بِي وَمُتَفَرِّقِينَ فَجَمَعَكُمُ اللَّهُ بِي ‏"‏ ‏.‏ وَيَقُولُونَ اللَّهُ وَرَسُولُهُ أَمَنُّ ‏.‏ فَقَالَ ‏"‏ أَلاَ تُجِيبُونِي ‏"‏ ‏.‏ فَقَالُوا اللَّهُ وَرَسُولُهُ أَمَنُّ ‏.‏ فَقَالَ ‏"‏ أَمَا إِنَّكُمْ لَوْ شِئْتُمْ أَنْ تَقُولُوا كَذَا وَكَذَا وَكَانَ مِنَ الأَمْرِ كَذَا وَكَذَا ‏"‏ ‏.‏ لأَشْيَاءَ عَدَّدَهَا ‏.‏ زَعَمَ عَمْرٌو أَنْ لاَ يَحْفَظُهَا فَقَالَ ‏"‏ أَلاَ تَرْضَوْنَ أَنْ يَذْهَبَ النَّاسُ بِالشَّاءِ وَالإِبِلِ وَتَذْهَبُونَ بِرَسُولِ اللَّهِ إِلَى رِحَالِكُمُ الأَنْصَارُ شِعَارٌ وَالنَّاسُ دِثَارٌ وَلَوْلاَ الْهِجْرَةُ لَكُنْتُ امْرَأً مِنَ الأَنْصَارِ وَلَوْ سَلَكَ النَّاسُ وَادِيًا وَشِعْبًا لَسَلَكْتُ وَادِيَ الأَنْصَارِ وَشِعْبَهُمْ إِنَّكُمْ سَتَلْقَوْنَ بَعْدِي أَثَرَةً فَاصْبِرُوا حَتَّى تَلْقَوْنِي عَلَى الْحَوْضِ ‏"‏ ‏.‏

Abdulloh ibn Zayd (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ Hunaynni fath etganlarida oʻljalarni taqsimladilar va qalblari (islomga) moyil qilinadiganlarga (mualllafatul-qulubga) berdilar. Soʻng u zotga Ansorlar boshqa odamlarga tekkan narsadan oʻzlariga ham tegishini xohlayotgani haqida xabar yetdi. Shunda Rasululloh ﷺ oʻrinlaridan turib, ularga xutba qildilar, Allohga hamd va sano aytib, soʻng: «Ey Ansor jamoasi! Men sizlarni adashgan holatda topib, Alloh men orqali sizlarni hidoyatga boshlamadimi? Sizlar yoʻqsil eding, Alloh men orqali sizlarni boyitmadimi? Sizlar tarqoq eding, Alloh men orqali sizlarni birlashtirmadimi?» — dedilar. Ular esa: «Alloh va Uning Rasuli eng koʻp ehson qilguvchidir», dedilar. Soʻng u zot: «Menga javob bermaysizlarmi?» — dedilar. Ular: «Alloh va Uning Rasuli eng koʻp ehson qilguvchidir», dedilar. Shunda u zot: «Agar xohlasangiz, falon-falon deyishingiz mumkin edi, ish esa falon-falon boʻlardi», — dedilar — bir necha narsalarni sanab oʻtdilar. Amr ularni yodida saqlay olmaganini aytdi. Soʻng u zot: «Odamlar qoʻy va tuyalarni olib ketishiga, sizlar esa Rasulullohni oʻz uylaringizga olib ketishingizga rozi boʻlmaysizlarmi? Ansorlar — ich kiyim (eng yaqin), boshqa odamlar esa ust kiyimdir. Agar hijrat boʻlmaganida, men Ansorlardan bir kishi boʻlardim. Agar odamlar bir vodiy yoki bir soʻqmoqdan yursa, men Ansorlarning vodiysi va ularning soʻqmogʻidan yurardim. Sizlar mendan keyin (oʻzgalarning afzal koʻrilishini) koʻrasizlar, bas, meni Havz (Kavsar) boʻyida uchratguningizcha sabr qilinglar», — dedilar.Абдуллоҳ ибн Зайд (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ Ҳунайнни фатҳ этганларида ўлжаларни тақсимладилар ва қалблари (исломга) мойил қилинадиганларга (муалллафатул-қулубга) бердилар. Сўнг у зотга Ансорлар бошқа одамларга теккан нарсадан ўзларига ҳам тегишини хоҳлаётгани ҳақида хабар етди. Шунда Расулуллоҳ ﷺ ўринларидан туриб, уларга хутба қилдилар, Аллоҳга ҳамд ва сано айтиб, сўнг: «Эй Ансор жамоаси! Мен сизларни адашган ҳолатда топиб, Аллоҳ мен орқали сизларни ҳидоятга бошламадими? Сизлар йўқсил эдинг, Аллоҳ мен орқали сизларни бойитмадими? Сизлар тарқоқ эдинг, Аллоҳ мен орқали сизларни бирлаштирмадими?» — дедилар. Улар эса: «Аллоҳ ва Унинг Расули энг кўп эҳсон қилгувчидир», дедилар. Сўнг у зот: «Менга жавоб бермайсизларми?» — дедилар. Улар: «Аллоҳ ва Унинг Расули энг кўп эҳсон қилгувчидир», дедилар. Шунда у зот: «Агар хоҳласангиз, фалон-фалон дейишингиз мумкин эди, иш эса фалон-фалон бўларди», — дедилар — бир неча нарсаларни санаб ўтдилар. Амр уларни ёдида сақлай олмаганини айтди. Сўнг у зот: «Одамлар қўй ва туяларни олиб кетишига, сизлар эса Расулуллоҳни ўз уйларингизга олиб кетишингизга рози бўлмайсизларми? Ансорлар — ич кийим (энг яқин), бошқа одамлар эса уст кийимдир. Агар ҳижрат бўлмаганида, мен Ансорлардан бир киши бўлардим. Агар одамлар бир водий ёки бир сўқмоқдан юрса, мен Ансорларнинг водийси ва уларнинг сўқмоғидан юрардим. Сизлар мендан кейин (ўзгаларнинг афзал кўрилишини) кўрасизлар, бас, мени Ҳавз (Кавсар) бўйида учратгунингизча сабр қилинглар», — дедилар.

Muslim · 1861SahihСаҳиҳ

وَحَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، أَخْبَرَنَا الْمَخْزُومِيُّ، حَدَّثَنَا وُهَيْبٌ، حَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ، يَحْيَى عَنْ عَبَّادِ بْنِ تَمِيمٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ زَيْدٍ، قَالَ أَتَاهُ آتٍ فَقَالَ هَذَاكَ ابْنُ حَنْظَلَةَ يُبَايِعُ النَّاسَ فَقَالَ عَلَى مَاذَا قَالَ عَلَى الْمَوْتِ قَالَ لاَ أُبَايِعُ عَلَى هَذَا أَحَدًا بَعْدَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏.‏

Abdulloh ibn Zayd (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Uning oldiga bir keluvchi keldi-da: «Anavi Ibn Hanzala odamlardan bayʼat olyapti», dedi. (Abdulloh): «Nima ustiga?» dedi. U: «Oʻlim ustiga», dedi. (Abdulloh): «Men Rasululloh ﷺ dan keyin bu ustiga hech kimga bayʼat qilmayman», dedi.Абдуллоҳ ибн Зайд (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Унинг олдига бир келувчи келди-да: «Анави Ибн Ҳанзала одамлардан байъат оляпти», деди. (Абдуллоҳ): «Нима устига?» деди. У: «Ўлим устига», деди. (Абдуллоҳ): «Мен Расулуллоҳ ﷺ дан кейин бу устига ҳеч кимга байъат қилмайман», деди.