وَعَنْ أَنَسٍ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «الْمَرْأَةُ إِذَا صَلَّتْ خَمْسَهَا وَصَامَتْ شَهْرَهَا وَأَحْصَنَتْ فَرْجَهَا وَأَطَاعَتْ بَعْلَهَا فَلْتَدْخُلْ مِنْ أَيِّ أَبْوَابِ الْجَنَّةِ شَاءَتْ» . رَوَاهُ أَبُو نعيم فِي الْحِلْية
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Ayol kishi besh vaqt namozini oʻqisa, oyida roʻza tutsa, nomusini saqlasa va eriga itoat qilsa, jannatning istagan eshigidan kirsin», dedilar. Abu Nuʼaym Hilyada rivoyat qilgan.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Аёл киши беш вақт намозини ўқиса, ойида рўза тутса, номусини сақласа ва эрига итоат қилса, жаннатнинг истаган эшигидан кирсин», дедилар. Абу Нуъайм Ҳиляда ривоят қилган.
وَعَنْ أَنَسٍ أَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ رَأَى شَيْخًا يُهَادَى بَيْنَ ابْنَيْهِ فَقَالَ: «مَا بَالُ هَذَا؟» قَالُوا: نَذَرَ أَنْ يَمْشِيَ إِلَى بَيت الله قَالَ: «إِنَّ اللَّهَ تَعَالَى عَنْ تَعْذِيبِ هَذَا نَفسه لَغَنِيّ» . وَأمره أَن يركب.
وَفِي رِوَايَةٍ لِمُسْلِمٍ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ قَالَ: «ارْكَبْ أَيُّهَا الشَّيْخُ فَإِنَّ اللَّهَ غَنِيٌّ عَنْكَ وَعَن نذرك»
Anas (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ ikki oʻgʻli orasida (suyanib) yetaklab kelinayotgan bir cholni koʻrib: «Bunga nima boʻlgan?» — dedilar. (Sahobalar): «U (Kaʼbagacha) piyoda yurishni nazr qilgan», — deyishdi. (U zot): «Albatta, Alloh bu (kishi)ning oʻzini oʻzi azoblashidan beniyozdir», — dedilar va unga minib yurishni buyurdilar.Анас (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Набий ﷺ икки ўғли орасида (суяниб) етаклаб келинаётган бир чолни кўриб: «Бунга нима бўлган?» — дедилар. (Саҳобалар): «У (Каъбагача) пиёда юришни назр қилган», — дейишди. (У зот): «Албатта, Аллоҳ бу (киши)нинг ўзини ўзи азоблашидан бениёздир», — дедилар ва унга миниб юришни буюрдилар.
وَعَنْ أَنَسٍ: أَنَّ يَهُودِيًّا رَضَّ رَأْسَ جَارِيَةٍ بَيْنَ حَجَرَيْنِ فَقِيلَ لَهَا: مَنْ فَعَلَ بِكِ هَذَا؟ أَفُلَانٌ؟ حَتَّى سُمِّيَ الْيَهُودِيُّ فَأَوْمَأَتْ بِرَأْسِهَا فَجِيءَ بِالْيَهُودِيِّ فَاعْتَرَفَ فَأَمَرَ بِهِ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَرُضَّ رَأْسُهُ بِالْحِجَارَةِ
(Anas ibn Molik (roziyallohu anhu) rivoyat qildiki,) Bir yahudiy bir choʻri (qiz)ning boshini ikki tosh orasida ezdi. (Qizdan): «Senga buni kim qildi — falonmi, falonmi?» deb soʻraldi; yahudiyning ismi aytilganida, u boshi bilan (tasdiqlab) ishora qildi. Bas, yahudiy keltirildi va u iqror boʻldi. Paygʻambar ﷺ (buyruq berib), uning boshi toshlar bilan ezildi. (Hammom: ‹ikki tosh bilan›, dedi.)(Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу) ривоят қилдики,) Бир яҳудий бир чўри (қиз)нинг бошини икки тош орасида эзди. (Қиздан): «Сенга буни ким қилди — фалонми, фалонми?» деб сўралди; яҳудийнинг исми айтилганида, у боши билан (тасдиқлаб) ишора қилди. Бас, яҳудий келтирилди ва у иқрор бўлди. Пайғамбар ﷺ (буйруқ бериб), унинг боши тошлар билан эзилди. (Ҳаммом: ‹икки тош билан›, деди.)
وَعَن أَنَسٍ قَالَ: قَدِمَ عَلَى النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ نَفَرٌ مِنْ عُكْلٍ فَأَسْلَمُوا فَاجْتَوَوُا الْمَدِينَةَ فَأَمَرَهُمْ أَنْ يَأْتُوا إِبِلَ الصَّدَقَةِ فَيَشْرَبُوا مِنْ أَبْوَالِهَا وَأَلْبَانِهَا فَفَعَلُوا فَصَحُّوا فَارْتَدُّوا وَقَتَلُوا رُعَاتَهَا وَاسْتَاقُوا الْإِبِلَ فَبَعَثَ فِي آثَارِهِمْ فَأُتِيَ بِهِمْ فَقَطَعَ أَيْدِيَهُمْ وَأَرْجُلَهُمْ وَسَمَلَ أَعْيُنَهُمْ ثُمَّ لَمْ يَحْسِمْهُمْ حَتَّى مَاتُوا ". وَفِي رِوَايَةٍ: فَسَمَّرُوا أَعْيُنَهُمْ وَفِي رِوَايَةٍ: أَمَرَ بِمَسَامِيرَ فَأُحْمِيَتْ فَكَحَّلَهُمْ بِهَا وَطَرَحَهُمْ بِالْحَرَّةِ يَسْتَسْقُونَ فَمَا يُسْقَوْنَ حَتَّى مَاتُوا
(Anas (roziyallohu anhu) rivoyat qildiki, u aytdi:) Paygʻambar ﷺning huzurlariga Ukl (qabilasi)dan bir necha kishi keldi va islomni qabul qildilar. Soʻng Madina (havosi) ularga yoqmadi (kasal boʻldilar). Bas, U zot ularga sadaqa tuyalarining oldiga borib, ularning siydigi va sutidan ichishni buyurdilar. Ular shunday qildilar va sogʻaydilar. Soʻng (islomdan) murtad boʻlib, (tuyalarning) choʻponini oʻldirdilar va (tuyalarni) haydab ketdilar. U zot ularning izidan (odam) yubordilar, bas, ular keltirildi. (U zot) ularning qoʻl-oyoqlarini kesib, koʻzlarini (qizdirilgan temir bilan) oʻydilar (kuydirdilar); soʻng ularni oʻlguncha (yaralarini) kuydirmadilar (qon toʻxtatmadilar).(Анас (розияллоҳу анҳу) ривоят қилдики, у айтди:) Пайғамбар ﷺнинг ҳузурларига Укл (қабиласи)дан бир неча киши келди ва исломни қабул қилдилар. Сўнг Мадина (ҳавоси) уларга ёқмади (касал бўлдилар). Бас, У зот уларга садақа туяларининг олдига бориб, уларнинг сийдиги ва сутидан ичишни буюрдилар. Улар шундай қилдилар ва соғайдилар. Сўнг (исломдан) муртад бўлиб, (туяларнинг) чўпонини ўлдирдилар ва (туяларни) ҳайдаб кетдилар. У зот уларнинг изидан (одам) юбордилар, бас, улар келтирилди. (У зот) уларнинг қўл-оёқларини кесиб, кўзларини (қиздирилган темир билан) ўйдилар (куйдирдилар); сўнг уларни ўлгунча (яраларини) куйдирмадилар (қон тўхтатмадилар).
عَنْ أَنَسٍ أَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ ضَرَبَ فِي الْخَمْرِ بِالْجَرِيدِ والنِّعالِ وجلَدَ أَبُو بكرٍ رَضِي الله عَنهُ أربعينَ
وَفِي رِوَايَة عَنْهُ: أَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ كَانَ يَضْرِبُ فِي الْخَمْرِ بِالنِّعَالِ وَالْجَرِيدِ أَرْبَعِينَ
(Anas (roziyallohu anhu) rivoyat qildiki,) Paygʻambar ﷺ xamr (ichgan kishi)ni xurmo shoxlari va kovushlar bilan urdilar; Abu Bakr esa (bunday kishiga) qirq (darra) urardi.(Анас (розияллоҳу анҳу) ривоят қилдики,) Пайғамбар ﷺ хамр (ичган киши)ни хурмо шохлари ва ковушлар билан урдилар; Абу Бакр эса (бундай кишига) қирқ (дарра) урарди.
وَعَنْ أَنَسٍ قَالَ: لَقَدْ حُرِّمَتِ الْخَمْرُ حِينَ حُرِّمَتْ وَمَا نَجِدُ خَمْرَ الْأَعْنَابِ إِلَّا قَلِيلًا وَعَامة خمرنا الْبُسْر وَالتَّمْر. رَوَاهُ البُخَارِيّ
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Xamr harom qilingan vaqtda harom qilindi, holbuki biz uzum xamridan juda ozini topar edik. Xamrimizning koʻpi xurmoning gʻoʻrasi va quruq xurmodan (tayyorlangan) edi. Buxoriy rivoyat qilgan.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Хамр ҳаром қилинган вақтда ҳаром қилинди, ҳолбуки биз узум хамридан жуда озини топар эдик. Хамримизнинг кўпи хурмонинг ғўраси ва қуруқ хурмодан (тайёрланган) эди. Бухорий ривоят қилган.
وَعَنْ أَنَسٍ أَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ سُئِلَ عَنِ الْخَمْرِ يُتَّخَذُ خَلًّا؟ فَقَالَ: «لَا» . رَوَاهُ مُسلم
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ dan xamrdan sirka tayyorlash haqida soʻralganda, ﷺ: «Yoʻq (bu mumkin emas)», dedilar.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Набий ﷺ дан хамрдан сирка тайёрлаш ҳақида сўралганда, ﷺ: «Йўқ (бу мумкин эмас)», дедилар.
وَعَنْ أَنَسٍ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: «اسْمَعُوا وَأَطِيعُوا وَإِنِ اسْتُعْمِلَ عَلَيْكُمْ عَبْدٌ حَبَشِيٌّ كَأَنَّ رَأْسَهُ زَبِيبَةٌ» . رَوَاهُ البُخَارِيّ
(Anas ibn Molik (roziyallohu anhu) rivoyat qildiki,) Rasululloh ﷺ: «Eshitinglar va itoat qilinglar — agar sizlarning ustingizga boshi mayiz (uzum) donasidek (kichik) bir habash quli (amaldor qilib) qoʻyilsa ham», dedilar.(Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу) ривоят қилдики,) Расулуллоҳ ﷺ: «Эшитинглар ва итоат қилинглар — агар сизларнинг устингизга боши майиз (узум) донасидек (кичик) бир ҳабаш қули (амалдор қилиб) қўйилса ҳам», дедилар.
وَعَنْ أَنَسٍ قَالَ: كَانَ قَيْسُ بْنُ سَعْدٍ مِنَ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ بِمَنْزِلَةِ صاحبِ الشُّرَطِ منَ الأميرِ. رَوَاهُ البُخَارِيّ
Anas (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: U: «Qays ibn Saʼd Nabiy ﷺning huzurlarida amir oldidagi shurta boshligʻi (qoʻriqchilar boshligʻi) maqomida edi», dedi. Ansoriy: «Yaʼni u zotning yumushlaridan oʻziga topshirilganlar bilan shugʻullanardi (degani)», dedi. Abu Iso aytdi: Bu hadis hasan gʻaribdir, biz uni faqat Ansoriyning rivoyati orqaligina bilamiz.Анас (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: У: «Қайс ибн Саъд Набий ﷺнинг ҳузурларида амир олдидаги шурта бошлиғи (қўриқчилар бошлиғи) мақомида эди», деди. Ансорий: «Яъни у зотнинг юмушларидан ўзига топширилганлар билан шуғулланарди (дегани)», деди. Абу Исо айтди: Бу ҳадис ҳасан ғарибдир, биз уни фақат Ансорийнинг ривояти орқалигина биламиз.
وَعَنْ أَنَسٍ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى الله عَلَيْهِ وَسلم: «يَسِّرُوا وَلَا تُعَسِّرُوا وَسَكِّنُوا وَلَا تُنَفِّرُوا»
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Yengillik qilinglar, qiyinlashtirmanglar; xotirjam qilinglar, nafratlantirmanglar», dedilar.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Енгиллик қилинглар, қийинлаштирманглар; хотиржам қилинглар, нафратлантирманглар», дедилар.
وَعَنْ أَنَسٍ عَنِ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: «لِكُلِّ غَادِرٍ لِوَاءٌ يومَ القيامةِ يُعرَفُ بِهِ»
Anas (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Paygʻambar ﷺ: «Har bir xoin uchun Qiyomat kuni bir bayroq boʻladi», — dedi (Ikki rivoyatchining biri: «U bayroq (yerga) qadab qoʻyiladi», — dedi; boshqasi: «U Qiyomat kuni (xalq oldida) koʻrsatiladi», — dedi).Анас (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Пайғамбар ﷺ: «Ҳар бир хоин учун Қиёмат куни бир байроқ бўлади», — деди (Икки ривоятчининг бири: «У байроқ (ерга) қадаб қўйилади», — деди; бошқаси: «У Қиёмат куни (халқ олдида) кўрсатилади», — деди).
وَعَنْ أَنَسٍ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «مَنِ ابْتَغَى الْقَضَاءَ وَسَأَلَ وُكِلَ إِلَى نَفْسِهِ وَمَنْ أُكْرِهَ عَلَيْهِ أَنْزَلَ اللَّهُ عَلَيْهِ مَلَكًا يُسَدِّدُهُ» . رَوَاهُ التِّرْمِذِيُّ وَأَبُو دَاوُد وَابْن مَاجَه
Anas (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ shunday dedilar: «Kim qozilikni istab, unda (oʻziga) shafoatchilar soʻrasa, oʻz holiga tashlab qoʻyiladi. Kim unga majburlansa, Alloh unga bir farishta tushiradi, u uni toʻgʻri (yoʻl)ga boshlaydi». Abu Iso aytdi: Bu hadis hasan gʻaribdir va u Isroilning Abdulaʼlodan (rivoyat qilgan) hadisidan koʻra sahihroqdir.Анас (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Набий ﷺ шундай дедилар: «Ким қозиликни истаб, унда (ўзига) шафоатчилар сўраса, ўз ҳолига ташлаб қўйилади. Ким унга мажбурланса, Аллоҳ унга бир фаришта туширади, у уни тўғри (йўл)га бошлайди». Абу Исо айтди: Бу ҳадис ҳасан ғарибдир ва у Исроилнинг Абдулаълодан (ривоят қилган) ҳадисидан кўра саҳиҳроқдир.
وَعَنْ أَنَسٍ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «لَغَدْوَةٌ فِي سَبِيلِ اللَّهِ أَوْ رَوْحَةٌ خَيْرٌ مِنَ الدُّنْيَا وَمَا فِيهَا»
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Alloh yoʻlida (jihod uchun) bir ertalab yoki bir kechqurun (yoʻlga chiqish) dunyo va undagi narsalardan yaxshiroqdir», — dedilar.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Аллоҳ йўлида (жиҳод учун) бир эрталаб ёки бир кечқурун (йўлга чиқиш) дунё ва ундаги нарсалардан яхшироқдир», — дедилар.
وَعَنْ أَنَسٍ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «مَا مِنْ أَحَدٍ يَدْخُلُ الْجَنَّةَ يُحِبُّ أَنْ يُرْجَعَ إِلَى الدُّنْيَا وَلَهُ مَا فِي الْأَرْضِ مِنْ شَيْءٍ إِلَّا الشَّهِيدُ يَتَمَنَّى أَنْ يُرْجَعَ إِلَى الدُّنْيَا فَيُقْتَلَ عَشْرَ مَرَّاتٍ لِمَا يَرَى مِنَ الْكَرَامَةِ»
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Paygʻambar ﷺ: «Jannatga kirgan hech kim — unga yer yuzidagi barcha narsa berilsa ham — dunyoga qaytishni xohlamaydi; faqat mujohid bundan mustasno: u — (Allohdan) oladigan martaba (sharaf) sababli — dunyoga qaytib, oʻn marta shahid boʻlishni xohlaydi», — dedi.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Пайғамбар ﷺ: «Жаннатга кирган ҳеч ким — унга ер юзидаги барча нарса берилса ҳам — дунёга қайтишни хоҳламайди; фақат мужоҳид бундан мустасно: у — (Аллоҳдан) оладиган мартаба (шараф) сабабли — дунёга қайтиб, ўн марта шаҳид бўлишни хоҳлайди», — деди.
وَعَن أنسٍ أَنَّ الرُّبَيِّعَ بِنْتَ الْبَرَاءِ وَهِيَ أَمُّ حَارِثَةَ بْنِ سُرَاقَةَ أَتَتِ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَقَالَتْ: يَا رَسُولَ اللَّهِ أَلَا تُحَدِّثُنِي عنْ حَارِثَةَ وَكَانَ قُتِلَ يَوْمَ بَدْرٍ أَصَابَهُ سَهْمٌ غَرْبٌ فَإِنْ كَانَ فِي الْجَنَّةِ صَبَرْتُ وَإِنْ كَانَ غَيْرُ ذَلِكَ اجْتَهَدْتُ عَلَيْهِ فِي الْبُكَاءِ فَقَالَ: «يَا أَمَّ حَارِثَةَ إِنَّهَا جِنَانٌ فِي الْجَنَّةِ وَإِنَّ ابْنَكِ أَصَابَ الْفِرْدَوْسَ الْأَعْلَى» . رَوَاهُ البخاريُّ
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Ummu Rubayyiʼ bint Baro — Horisa ibn Suroqaning onasi — Paygʻambar ﷺ ning oldiga kelib: «Yo Allohning Paygʻambari! Menga Horisa haqida aytib berasizmi?» — dedi (Horisa Badr kuni — kim otgani nomaʼlum bir oʻq bilan — oʻldirilgan (shahid boʻlgan) edi). U (yana): «Agar u jannatda boʻlsa, men sabr qilaman; aks holda, men uning uchun achchiq-achchiq yigʻlayman», — dedi. U zot: «Ey Horisaning onasi! Jannatda (koʻp) bogʻlar bor va sening oʻgʻling Firdavsi aʼlo (yaʼni jannatdagi eng yaxshi joy)ni oldi», — dedi.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Умму Рубаййиъ бинт Баро — Ҳориса ибн Суроқанинг онаси — Пайғамбар ﷺ нинг олдига келиб: «Ё Аллоҳнинг Пайғамбари! Менга Ҳориса ҳақида айтиб берасизми?» — деди (Ҳориса Бадр куни — ким отгани номаълум бир ўқ билан — ўлдирилган (шаҳид бўлган) эди). У (яна): «Агар у жаннатда бўлса, мен сабр қиламан; акс ҳолда, мен унинг учун аччиқ-аччиқ йиғлайман», — деди. У зот: «Эй Ҳорисанинг онаси! Жаннатда (кўп) боғлар бор ва сенинг ўғлинг Фирдавси аъло (яъни жаннатдаги энг яхши жой)ни олди», — деди.
وَعَنْ أَنَسٍ: أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ رَجَعَ مِنْ غَزْوَةِ تَبُوكَ فَدَنَا مِنَ الْمَدِينَةِ فَقَالَ: «إِنَّ بِالْمَدِينَةِ أَقْوَامًا مَا سِرْتُمْ مَسِيرًا وَلَا قَطَعْتُمْ وَادِيًا إِلَّا كَانُوا مَعَكُمْ» . وَفِي رِوَايَةٍ: «إِلَّا شَرِكُوكُمْ فِي الْأَجْرِ» . قَالُوا: يَا رَسُولَ اللَّهِ وَهُمْ بِالْمَدِينَةِ؟ قَالَ: «وهُم بالمدينةِ حَبسهم الْعذر» . رَوَاهُ البُخَارِيّ
وَرَوَاهُ مُسلم عَن جَابر
(Anas ibn Molik (roziyallohu anhu) rivoyat qildi)ki, Rasululloh ﷺ Tabuk gʻazotidan qaytdilar; Madinaga yaqinlashganlarida: «Albatta Madinada shunday qavmlar borki, sizlar qaysi (yoʻ lda) yurgan, qaysi vodiydan oʻtgan boʻ lsangiz, ular siz bilan birga (savobda sherik) edilar», dedilar. Ular: «Ey Allohning Rasuli, ular Madinada (turgan holda)mi?» dedi. U zot: «Ular Madinada (boʻ lsalar ham) — ularni uzr (kasallik) ushlab qoldi», dedilar.(Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу) ривоят қилди)ки, Расулуллоҳ ﷺ Табук ғазотидан қайтдилар; Мадинага яқинлашганларида: «Албатта Мадинада шундай қавмлар борки, сизлар қайси (йў лда) юрган, қайси водийдан ўтган бў лсангиз, улар сиз билан бирга (савобда шерик) эдилар», дедилар. Улар: «Эй Аллоҳнинг Расули, улар Мадинада (турган ҳолда)ми?» деди. У зот: «Улар Мадинада (бў лсалар ҳам) — уларни узр (касаллик) ушлаб қолди», дедилар.
وَعَنْ أَنَسٍ عَنِ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: «جَاهِدُوا الْمُشْرِكِينَ بِأَمْوَالِكُمْ وَأَنْفُسِكُمْ وَأَلْسِنَتِكُمْ» . رَوَاهُ أَبُو دَاوُد وَالنَّسَائِيّ والدارمي
Anas (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ: «Mushriklarga qarshi mollaringiz, qoʻllaringiz va tillaringiz bilan jihod qilinglar», dedilar.Анас (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Набий ﷺ: «Мушрикларга қарши молларингиз, қўлларингиз ва тилларингиз билан жиҳод қилинглар», дедилар.
وَعَن أنسٍ قَالَ: كَانَ أَبُو طَلْحَةَ يَتَتَرَّسُ مَعَ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ بِتُرْسٍ وَاحِدٍ وَكَانَ أَبُو طَلْحَةَ حَسَنَ الرَّمْيِ فَكَانَ إِذَا رَمَى تَشَرَّفَ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَيَنْظُرُ إِلَى مَوضِع نبله. رَوَاهُ البُخَارِيّ
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Abu Talha va Paygʻambar ﷺ bir (xil) qalqon bilan oʻzlarini himoya qilar edi. Abu Talha — yaxshi kamonchi edi va u (oʻqlarini) otganda, Paygʻambar ﷺ uning oʻqlari (boradigan) nishonga qarardi.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Абу Талҳа ва Пайғамбар ﷺ бир (хил) қалқон билан ўзларини ҳимоя қилар эди. Абу Талҳа — яхши камончи эди ва у (ўқларини) отганда, Пайғамбар ﷺ унинг ўқлари (борадиган) нишонга қарарди.
وَعَن أنسٍ قَالَ: كَانَتْ نَاقَةٌ لِرَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ تُسَمَّى الْعَضْبَاءَ وَكَانَتْ لَا تُسْبَقُ فَجَاءَ أَعْرَابِيٌّ عَلَى قَعُودٍ لَهُ فَسَبَقَهَا فَاشْتَدَّ ذَلِكَ عَلَى الْمُسْلِمِينَ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «إِنَّ حَقًّا عَلَى اللَّهِ أَنْ لَا يَرْتَفِعَ شَيْءٌ مِنَ الدُّنْيَا إِلَّا وضَعه» . رَوَاهُ البُخَارِيّ
(Anas (roziyallohu anhu) aytdi:) Rasululloh ﷺning Azbo deb ataladigan bir tuyasi bor edi; u (poygada) oʻzib boʻlmasdi. (Bir kuni) bir aʼrobiy oʻzining yosh tuyasida kelib, undan (Azbodan) oʻzib ketdi. Bu musulmonlarga ogʻir botdi va ular: «Azbo oʻzib ketildi», dedilar. Shunda Rasululloh ﷺ: «Albatta Allohning (oʻzgarmas) hukmi shuki, U dunyodan biror narsani koʻtarsa (yuksaltirsa), albatta uni (yana) pasaytiradi», dedilar.(Анас (розияллоҳу анҳу) айтди:) Расулуллоҳ ﷺнинг Азбо деб аталадиган бир туяси бор эди; у (пойгада) ўзиб бўлмасди. (Бир куни) бир аъробий ўзининг ёш туясида келиб, ундан (Азбодан) ўзиб кетди. Бу мусулмонларга оғир ботди ва улар: «Азбо ўзиб кетилди», дедилар. Шунда Расулуллоҳ ﷺ: «Албатта Аллоҳнинг (ўзгармас) ҳукми шуки, У дунёдан бирор нарсани кўтарса (юксалтирса), албатта уни (яна) пасайтиради», дедилар.
وَعَن أنسٍ قَالَ: كَانَتْ قَبِيعَةُ سَيْفِ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ مِنْ فِضَّةٍ. رَوَاهُ التِّرْمِذِيُّ وَأَبُو دَاوُد وَالنَّسَائِيّ والدارمي
Anas (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺning qilichlarining qabzasi (dastasi) kumushdan edi. Abu Iso aytdi: Bu hadis hasan gʻaribdir. Shuningdek, u Hammomdan, u Qatodadan, u Anasdan (shu tarzda) rivoyat qilingan. Baʼzilar esa uni Qatodadan, u Said ibn Abul-Hasandan rivoyat qilib: «Rasululloh ﷺning qilichlarining qabzasi kumushdan edi», degan.Анас (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺнинг қиличларининг қабзаси (дастаси) кумушдан эди. Абу Исо айтди: Бу ҳадис ҳасан ғарибдир. Шунингдек, у Ҳаммомдан, у Қатодадан, у Анасдан (шу тарзда) ривоят қилинган. Баъзилар эса уни Қатодадан, у Саид ибн Абул-Ҳасандан ривоят қилиб: «Расулуллоҳ ﷺнинг қиличларининг қабзаси кумушдан эди», деган.
عَن أنسٍ قَالَ: لَمْ يَكُنْ شَيْءٌ أَحَبَّ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ بَعْدَ النِّسَاءِ من الْخَيل. رَوَاهُ النَّسَائِيّ
Anas (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: «Rasululloh ﷺga ayollardan soʻng otlardan koʻra sevimliroq hech narsa yoʻq edi»,dedi.Анас (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: «Расулуллоҳ ﷺга аёллардан сўнг отлардан кўра севимлироқ ҳеч нарса йўқ эди»,деди.
وَعَن أنسٍ: أَنَّهُ أَقْبَلَ هُوَ وَأَبُو طَلْحَةَ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ وَمَعَ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ صَفِيَّةُ مُرْدِفَهَا عَلَى رَاحِلَته. رَوَاهُ البُخَارِيّ
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: U va Abu Talha Paygʻambar ﷺ bilan birga (safarda) edi va Safiyya Paygʻambar ﷺ ga hamroh boʻlib, u zot uni oʻz urgʻochi tuyasiga orqasiga mingashtirgan edi. Safar davomida urgʻochi tuya sirgʻanib (ketdi) va Paygʻambar ﷺ hamda (uning) xotini ikkalasi (yerga) yiqildi. Abu Talha (rivoyatchining oʻylashicha, Anas: «Abu Talha tuyasidan tezda sakrab tushdi», — degan): «Yo Rasululloh! Alloh meni siz uchun fido qilsin! Jarohatlanmadingizmi?» — dedi. Paygʻambar ﷺ: «Yoʻq, lekin ayoldan xabar ol», — deb javob berdi. Abu Talha yuzini kiyimi bilan yopib, uning (Safiyyaning) tomon yurdi va uni oʻz kiyimi bilan yopdi; u (Safiyya) oʻrnidan turdi. Soʻng u (Abu Talha) ularning urgʻochi tuyasining holatini toʻgʻirladi va ikkalasi (yaʼni Paygʻambar ﷺ va uning xotini) minib, to Madinaga yaqinlashguncha (yoʻl) yurdi. Paygʻambar ﷺ: «Biz — tavba qilib, ibodat qilib va Robbimizga hamd aytib — qaytmoqdamiz», — dedi. Paygʻambar ﷺ — to Madinaga kirguncha — bu gapni aytishda davom etdi.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: У ва Абу Талҳа Пайғамбар ﷺ билан бирга (сафарда) эди ва Сафийя Пайғамбар ﷺ га ҳамроҳ бўлиб, у зот уни ўз урғочи туясига орқасига мингаштирган эди. Сафар давомида урғочи туя сирғаниб (кетди) ва Пайғамбар ﷺ ҳамда (унинг) хотини иккаласи (ерга) йиқилди. Абу Талҳа (ривоятчининг ўйлашича, Анас: «Абу Талҳа туясидан тезда сакраб тушди», — деган): «Ё Расулуллоҳ! Аллоҳ мени сиз учун фидо қилсин! Жароҳатланмадингизми?» — деди. Пайғамбар ﷺ: «Йўқ, лекин аёлдан хабар ол», — деб жавоб берди. Абу Талҳа юзини кийими билан ёпиб, унинг (Сафийянинг) томон юрди ва уни ўз кийими билан ёпди; у (Сафийя) ўрнидан турди. Сўнг у (Абу Талҳа) уларнинг урғочи туясининг ҳолатини тўғирлади ва иккаласи (яъни Пайғамбар ﷺ ва унинг хотини) миниб, то Мадинага яқинлашгунча (йўл) юрди. Пайғамбар ﷺ: «Биз — тавба қилиб, ибодат қилиб ва Роббимизга ҳамд айтиб — қайтмоқдамиз», — деди. Пайғамбар ﷺ — то Мадинага киргунча — бу гапни айтишда давом этди.
وَعَنْ أَنَسٍ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «عَلَيْكُمْ بِالدُّلْجَةِ فَإِنَّ الْأَرْضَ تُطوَى بالليلِ» . رَوَاهُ أَبُو دَاوُد
Anas (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: U: «Rasululloh ﷺ: ‹Tunda safar qilishni lozim tutinglar, chunki tunda yer yigʻib (qisqartirib) qoʻyiladi›, dedilar», dedi.Анас (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: У: «Расулуллоҳ ﷺ: ‹Тунда сафар қилишни лозим тутинглар, чунки тунда ер йиғиб (қисқартириб) қўйилади›, дедилар», деди.
وَعَن أنسٍ قَالَ: كُنَّا إِذَا نَزَلْنَا مَنْزِلًا لَا نُسَبِّحُ حَتَّى نحُلَّ الرِّحالَ. رَوَاهُ أَبُو دَاوُد
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Biz bir manzilga tushganimizda, tuyalarning yuklarini (egar-jabduqlarini) tushirib boʻlmagunimizcha nafl namoz oʻqimas edik.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Биз бир манзилга тушганимизда, туяларнинг юкларини (эгар-жабдуқларини) тушириб бўлмагунимизча нафл намоз ўқимас эдик.
وَعَنْ أَنَسٍ: أَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ كَتَبَ إِلَى كِسْرَى وَإِلَى قَيْصَرَ وَإِلَى النَّجَاشِيِّ وَإِلَى كُلِّ جَبَّارٍ يَدْعُوهُمْ إِلَى اللَّهِ وَلَيْسَ بِالنَّجَاشِيِّ الَّذِي صَلَّى عَلَيْهِ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ. رَوَاهُ مُسْلِمٌ
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ vafotlaridan oldin Kisroga, Qaysarga, Najoshiyga va har bir zolim hukmdorga, ularni Allohga daʼvat etib, maktub yozdilar. Bu Najoshiy Nabiy ﷺ janoza namozini oʻqigan Najoshiy emas. Abu Iso aytdi: Bu hadis hasan sahih gʻaribdir.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ вафотларидан олдин Кисрога, Қайсарга, Нажошийга ва ҳар бир золим ҳукмдорга, уларни Аллоҳга даъват этиб, мактуб ёздилар. Бу Нажоший Набий ﷺ жаноза намозини ўқиган Нажоший эмас. Абу Исо айтди: Бу ҳадис ҳасан саҳиҳ ғарибдир.
وَعَنْ أَنَسٍ: أَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ كَانَ إِذَا غَزَا بِنَا قَوْمًا لَمْ يَكُنْ يَغْزُو بِنَا حَتَّى يُصْبِحَ وَيَنْظُرَ إِلَيْهِمْ فَإِنْ سَمِعَ أَذَانًا كَفَّ عَنْهُمْ وَإِنْ لَمْ يَسْمَعْ أَذَانًا أَغَارَ عَلَيْهِمْ قَالَ: فَخَرَجْنَا إِلَى خَيْبَرَ فَانْتَهَيْنَا إِلَيْهِمْ لَيْلًا فَلَمَّا أَصْبَحَ وَلَمْ يسمَعْ أذاناً رِكبَ ورَكِبْتُ خلفَ أبي طلحةَ وَإِنَّ قَدَمِي لَتَمَسُّ قَدِمَ نَبِيُّ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: فَخَرَجُوا إِلَيْنَا بَمَكَاتِلِهِمْ ومساحيهم فَلَمَّا رأى النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالُوا: مُحَمَّدٌ واللَّهِ محمّدٌ والخميسُ فلَجؤوا إِلَى الْحِصْنِ فَلَمَّا رَآهُمْ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: «اللَّهُ أَكْبَرُ اللَّهُ أَكْبَرُ خَرِبَتْ خَيْبَرُ إِنَّا إِذَا نَزَلْنَا بِسَاحَةِ قومٍ فساءَ صباحُ المُنْذَرينَ»
Humayd (Anasdan) rivoyat qiladi: Anas ibn Molik dedi: «Paygʻambar ﷺ biz bilan biror qavmga qarshi jangga chiqganlarida, hech qachon bizni tonggacha hujum qilishga qoʻymas, kutib turar edilar: agar azon eshitsa, hujumni kechiktirar, azon eshitmasa, ularga hujum qilar edilar». Anas qoʻshimcha qildi: «Biz Xaybarga kechasi yetdik; ertalab u zot namozga azon eshitmagach, (ulovga) mindilar, men Abu Talhaning orqasida mindim va oyogʻim Paygʻambar ﷺ ning oyoqlariga tegib turardi. Xaybar ahli savat va belkuraklari bilan chiqdi; ular Paygʻambar ﷺ ni koʻrgach: ‹Muhammad! Allohga qasamki, Muhammad va uning lashkari!› — deb baqirdi. Rasululloh ﷺ ularni koʻrgach: ‹Allohu akbar! Allohu akbar! Xaybar vayron boʻldi. Biz biror (dushman) qavmiga yaqinlashsak, ogohlantirilganlarning tongi yomon boʻladi›, — dedilar».Ҳумайд (Анасдан) ривоят қилади: Анас ибн Молик деди: «Пайғамбар ﷺ биз билан бирор қавмга қарши жангга чиқганларида, ҳеч қачон бизни тонггача ҳужум қилишга қўймас, кутиб турар эдилар: агар азон эшица, ҳужумни кечиктирар, азон эшитмаса, уларга ҳужум қилар эдилар». Анас қўшимча қилди: «Биз Хайбарга кечаси етдик; эрталаб у зот намозга азон эшитмагач, (уловга) миндилар, мен Абу Талҳанинг орқасида миндим ва оёғим Пайғамбар ﷺ нинг оёқларига тегиб турарди. Хайбар аҳли сават ва белкураклари билан чиқди; улар Пайғамбар ﷺ ни кўргач: ‹Муҳаммад! Аллоҳга қасамки, Муҳаммад ва унинг лашкари!› — деб бақирди. Расулуллоҳ ﷺ уларни кўргач: ‹Аллоҳу акбар! Аллоҳу акбар! Хайбар вайрон бўлди. Биз бирор (душман) қавмига яқинлашсак, огоҳлантирилганларнинг тонги ёмон бўлади›, — дедилар».
وَعَنْ أَنَسٍ قَالَ: كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَغْزُو بِأُمِّ سُلَيْمٍ وَنِسْوَةٍ مِنَ الْأَنْصَارِ مَعَهُ إِذَا غَزَا يَسْقِينَ الْمَاءَ وَيُدَاوِينَ الْجَرْحَى. رَوَاهُ مُسلم
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi. U dedi: «Rasululloh ﷺ gʻazotga chiqsalar, Ummu Sulaym va ansordan boʻlgan ayollarni oʻzlari bilan olib gʻazot qilar edilar. Ular (jangchilarga) suv ichirar va yaradorlarni davolar edilar».Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади. У деди: «Расулуллоҳ ﷺ ғазотга чиқсалар, Умму Сулайм ва ансордан бўлган аёлларни ўзлари билан олиб ғазот қилар эдилар. Улар (жангчиларга) сув ичирар ва ярадорларни даволар эдилар».
وَعَنْ أَنَسٍ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: «انْطَلِقُوا بِاسْمِ اللَّهِ وَبِاللَّهِ وعَلى ملِّة رسولِ الله لَا تقْتُلوا شَيْخًا فَانِيًا وَلَا طِفْلًا صَغِيرًا وَلَا امْرَأَةً وَلَا تَغُلُّوا وَضُمُّوا غَنَائِمَكُمْ وَأَصْلِحُوا وَأَحْسِنُوا فَإِنَّ اللَّهَ يحبُّ المحسنينَ» . رَوَاهُ أَبُو دَاوُد
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu) rivoyat qiladi: Rasululloh ﷺ: «Alloh nomi bilan, Allohga tavakkal qilib va Allohning Rasuli millati (dini) uzra (jangga) yuringlar. Keksayib qolgan qarini, goʻdakni, kichik bolani va ayolni oʻldirmanglar; gʻanimatdan oʻgʻirlamanglar, balki oʻljalaringizni (bir joyga) yigʻinglar, (ishlaringizni) isloh qilinglar va yaxshilik qilinglar. {Albatta, Alloh yaxshilik qiluvchilarni sevadi} (Baqara 195)», dedilar.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу) ривоят қилади: Расулуллоҳ ﷺ: «Аллоҳ номи билан, Аллоҳга таваккал қилиб ва Аллоҳнинг Расули миллати (дини) узра (жангга) юринглар. Кексайиб қолган қарини, гўдакни, кичик болани ва аёлни ўлдирманглар; ғаниматдан ўғирламанглар, балки ўлжаларингизни (бир жойга) йиғинглар, (ишларингизни) ислоҳ қилинглар ва яхшилик қилинглар. {Албатта, Аллоҳ яхшилик қилувчиларни севади} (Бақара 195)», дедилар.
وَعَن أنسٍ: أَنَّ ثَمَانِينَ رَجُلًا مِنْ أَهْلِ مَكَّةَ هَبَطُوا عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ مِنْ جَبَلِ التَّنْعِيمِ مُتَسَلِّحِينَ يُرِيدُونَ غِرَّةَ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ وَأَصْحَابِهِ فَأَخَذَهُمْ سِلْمًا فَاسْتَحْيَاهُمْ. وَفِي رِوَايَةٍ: فَأَعْتَقَهُمْ فَأَنْزَلَ اللَّهُ تَعَالَى (وَهُوَ الَّذِي كَفَّ أَيْدِيَهُمْ عَنْكُمْ وَأَيْدِيَكُمْ عَنْهُمْ ببطنِ مكةَ)
رَوَاهُ مُسلم
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Makka ahlidan saksonta kishi qurollangan holda Tanʼim togʻidan Rasululloh ﷺ ning ustiga tushdilar — Nabiy ﷺ va sahobalarini gʻaflatda ilinmoqchi boʻldilar. Lekin u zot ularni asir oldilar va tirik qoldirdilar. Shunda Alloh azza va jalla: {U sizlarni ular ustidan gʻolib qilganidan soʻng, Makka vodiysida ularning qoʻllarini sizlardan, sizlarning qoʻllaringizni ulardan toʻsib qoʻygan Zotdir} (Fath 24) — (oyatini) nozil qildi.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Макка аҳлидан саксонта киши қуролланган ҳолда Танъим тоғидан Расулуллоҳ ﷺ нинг устига тушдилар — Набий ﷺ ва саҳобаларини ғафлатда илинмоқчи бўлдилар. Лекин у зот уларни асир олдилар ва тирик қолдирдилар. Шунда Аллоҳ азза ва жалла: {У сизларни улар устидан ғолиб қилганидан сўнг, Макка водийсида уларнинг қўлларини сизлардан, сизларнинг қўлларингизни улардан тўсиб қўйган Зотдир} (Фатҳ 24) — (оятини) нозил қилди.
وَعَنْ أَنَسٍ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى الله عَلَيْهِ وَسلم: يَوْمئِذٍ يَوْمَ حُنَيْنٍ: «مَنْ قَتَلَ كَافِرًا فَلَهُ سَلَبُهُ» فَقَتَلَ أَبُو طَلْحَةَ يَوْمَئِذٍ عِشْرِينَ رَجُلًا وَأَخَذَ أسلابهم. رَوَاهُ الدَّارمِيّ
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Oʻsha kuni — yaʼni Hunayn kuni — Rasululloh ﷺ: «Kim bir kofirni oʻldirsa, uning salabi (oʻljasi) oʻzigadir», dedilar. Shunda oʻsha kuni Abu Talha yigirma kishini oʻldirib, ularning salablarini oldi. Abu Talha Umm Sulaymni uchratib qoldi, uning yonida xanjar bor edi. U: «Ey Umm Sulaym, yoningdagi bu nima?» dedi. U ayol: «Allohga qasamki, agar ulardan birortasi menga yaqinlashsa, uning qornini yorishni niyat qildim», dedi. Abu Talha buni Rasululloh ﷺga xabar qildi.
Abu Dovud dedi: Bu hasan hadisdir. Abu Dovud dedi: Biz bu bilan xanjarni nazarda tutdik; oʻsha kunlarda ajamlarning quroli xanjar edi.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Ўша куни — яъни Ҳунайн куни — Расулуллоҳ ﷺ: «Ким бир кофирни ўлдирса, унинг салаби (ўлжаси) ўзигадир», дедилар. Шунда ўша куни Абу Талҳа йигирма кишини ўлдириб, уларнинг салабларини олди. Абу Талҳа Умм Сулаймни учратиб қолди, унинг ёнида ханжар бор эди. У: «Эй Умм Сулайм, ёнингдаги бу нима?» деди. У аёл: «Аллоҳга қасамки, агар улардан бирортаси менга яқинлашса, унинг қорнини ёришни ният қилдим», деди. Абу Талҳа буни Расулуллоҳ ﷺга хабар қилди.
Абу Довуд деди: Бу ҳасан ҳадисдир. Абу Довуд деди: Биз бу билан ханжарни назарда тутдик; ўша кунларда ажамларнинг қуроли ханжар эди.
وَعَنْ أَنَسٍ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَوْمَ بَدْرٍ: «مَنْ يَنْظُرُ لَنَا مَا صَنَعَ أَبُو جَهْلٍ؟» فَانْطَلَقَ ابْنُ مَسْعُودٍ فَوَجَدَهُ قَدْ ضَرَبَهُ ابْنَا عَفْرَاءَ حَتَّى بَرَدَ قَالَ: فَأَخَذَ بِلِحْيَتِهِ فَقَالَ: أَنْتَ أَبُو جَهْلٍ فَقَالَ: وَهَلْ فَوْقَ رَجُلٍ قَتَلْتُمُوهُ. وَفِي رِوَايَةٍ: قَالَ: فَلَوْ غَيْرُ أَكَّارٍ قتلني
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Kim biz uchun Abu Jahl nima boʻlganini koʻrib keladi?» dedilar. Shunda Ibn Masʼud (koʻrgani) bordi va uni Afroning ikki oʻgʻli urib, (yiqilib) yotgan holda topdi. (Anas) dedi: (Ibn Masʼud) uning soqolidan ushlab: «Sen Abu Jahlmisan?» dedi. U: «Siz oʻldirgan kishidan yuksakroq odam ham bormi?» dedi — yoki: «Uni qavmi oʻldirdi», dedi. (Anas) dedi: Abu Mijlaz aytdi: Abu Jahl: «Meni dehqondan boshqasi oʻldirsa edi (yaxshi boʻlardi)», dedi.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Ким биз учун Абу Жаҳл нима бўлганини кўриб келади?» дедилар. Шунда Ибн Масъуд (кўргани) борди ва уни Афронинг икки ўғли уриб, (йиқилиб) ётган ҳолда топди. (Анас) деди: (Ибн Масъуд) унинг соқолидан ушлаб: «Сен Абу Жаҳлмисан?» деди. У: «Сиз ўлдирган кишидан юксакроқ одам ҳам борми?» деди — ёки: «Уни қавми ўлдирди», деди. (Анас) деди: Абу Мижлаз айтди: Абу Жаҳл: «Мени деҳқондан бошқаси ўлдирса эди (яхши бўларди)», деди.
وَعَن أنس قَالَ: بَعَثَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ خَالِدَ بْنَ الْوَلِيدِ إِلَى أُكَيْدِرِ دُومَةَ فَأَخَذُوهُ فَأَتَوْا بِهِ فَحَقَنَ لَهُ دَمَهُ وَصَالَحَهُ على الْجِزْيَة. رَوَاهُ أَبُو دَاوُد
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ Xolid ibn Validni Dumatning Ukaydiri huzuriga yubordilar. Uni asirga olib, u zotning oldilariga keltirishdi. Shunda u zot uning qonini toʻkmay jonini saqladilar va u bilan jizya toʻlash sharti bilan sulh tuzdilar. Abu Dovud rivoyat qilgan.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ Холид ибн Валидни Думатнинг Укайдири ҳузурига юбордилар. Уни асирга олиб, у зотнинг олдиларига келтиришди. Шунда у зот унинг қонини тўкмай жонини сақладилар ва у билан жизя тўлаш шарти билан сулҳ туздилар. Абу Довуд ривоят қилган.
وَعَن أنس: أَنَّ قُرَيْشًا صَالَحُوا النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَاشْتَرَطُوا عَلَى النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَنَّ مَنْ جَاءَنَا مِنْكُمْ لَمْ نَرُدَّهُ عَلَيْكُمْ وَمَنْ جَاءَكُمْ مِنَّا رَدَدْتُمُوهُ عَلَيْنَا فَقَالُوا: يَا رَسُولَ اللَّهِ أَنَكْتُبُ هَذَا؟ قَالَ: «نَعَمْ إِنه من ذهبَ منَّا إِليهم فَأَبْعَدَهُ اللَّهُ وَمَنْ جَاءَنَا مِنْهُمْ سَيَجْعَلُ اللَّهُ لَهُ فرجا ومخرجاً» . رَوَاهُ مُسلم
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Quraysh Nabiy ﷺ bilan sulh tuzdi, ular orasida Suhayl ibn Amr ham bor edi. Nabiy ﷺ Aliyga: «Bismillohir-rahmonir-rahiym deb yozgin», dedilar. Suhayl: «‹Bismilloh›ga kelsak, biz ‹Bismillohir-rahmonir-rahiym›ning maʼnosini bilmaymiz. Lekin biz biladigan ‹Bismika Allohumma (Ey Alloh, Sening isming bilan)› deb yozgin», dedi. So u zot: «‹Muhammad — Rasulullohdan› deb yozgin», dedilar. Ular: «Agar biz seni Allohning Rasuli ekanligingni bilsak, senga ergashardik. Lekin oʻz isming va otangning ismini yozgin», dedilar. Nabiy ﷺ: «‹Muhammad ibn Abdullohdan› deb yozgin», dedilar. Soʻng ular Nabiy ﷺ ga: «Sizdan bizga kelgan kishini sizga qaytarmaymiz, bizdan sizga kelganni esa siz bizga qaytarasiz», deb shart qoʻydilar. (Sahobalar): «Yo Rasululloh! Buni yozaylikmi?» dedilar. U zot: «Ha. Chunki bizdan ularning oldiga ketgan kishini Alloh (rahmatidan) yiroq qilsin; ulardan bizga kelgan kishiga esa Alloh kelajakda kengchilik va qutilish yoʻlini berur», dedilar.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Қурайш Набий ﷺ билан сулҳ тузди, улар орасида Суҳайл ибн Амр ҳам бор эди. Набий ﷺ Алийга: «Бисмиллоҳир-раҳмонир-раҳийм деб ёзгин», дедилар. Суҳайл: «‹Бисмиллоҳ›га келсак, биз ‹Бисмиллоҳир-раҳмонир-раҳийм›нинг маъносини билмаймиз. Лекин биз биладиган ‹Бисмика Аллоҳумма (Эй Аллоҳ, Сенинг исминг билан)› деб ёзгин», деди. Со у зот: «‹Муҳаммад — Расулуллоҳдан› деб ёзгин», дедилар. Улар: «Агар биз сени Аллоҳнинг Расули эканлигингни билсак, сенга эргашардик. Лекин ўз исминг ва отангнинг исмини ёзгин», дедилар. Набий ﷺ: «‹Муҳаммад ибн Абдуллоҳдан› деб ёзгин», дедилар. Сўнг улар Набий ﷺ га: «Сиздан бизга келган кишини сизга қайтармаймиз, биздан сизга келганни эса сиз бизга қайтарасиз», деб шарт қўйдилар. (Саҳобалар): «Ё Расулуллоҳ! Буни ёзайликми?» дедилар. У зот: «Ҳа. Чунки биздан уларнинг олдига кетган кишини Аллоҳ (раҳматидан) йироқ қилсин; улардан бизга келган кишига эса Аллоҳ келажакда кенгчилик ва қутилиш йўлини берур», дедилар.
وَعَنْ أَنَسٍ قَالَ: كَانَ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ إِذَا تَكَلَّمَ بِكَلِمَةٍ أَعَادَهَا ثَلَاثًا حَتَّى تُفْهَمَ عَنْهُ وَإِذَا أَتَى عَلَى قَوْمٍ فَسَلَّمَ عَلَيْهِمْ سَلَّمَ عَلَيْهِمْ ثَلَاثًا ". رَوَاهُ الْبُخَارِيُّ
Anas (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Paygʻambar ﷺ biror gap aytganlarida, odamlar uni (yaxshi) anglashlari uchun uni uch marta takrorlardilar; (kirishga) izn soʻraganlarida esa, salom bilan (eshikni) uch marta (taqillatardilar).Анас (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Пайғамбар ﷺ бирор гап айтганларида, одамлар уни (яхши) англашлари учун уни уч марта такрорлардилар; (киришга) изн сўраганларида эса, салом билан (эшикни) уч марта (тақиллатардилар).
وَعَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «طَلَبُ الْعِلْمِ فَرِيضَةٌ عَلَى كُلِّ مُسْلِمٍ وَوَاضِعُ الْعِلْمِ عِنْدَ غير أَهله كمقلد الْخَنَازِير الْجَوْهَر واللؤلؤ وَالذَّهَبَ» . رَوَاهُ ابْنُ مَاجَهْ وَرَوَى الْبَيْهَقِيُّ فِي شُعَبِ الْإِيمَانِ إِلَى قَوْلِهِ مُسْلِمٍ. وَقَالَ: هَذَا حَدِيثٌ مَتْنُهُ مَشْهُورٌ وَإِسْنَادُهُ ضَعِيفٌ وَقَدْ رُوِيَ من أوجه كلهَا ضَعِيف
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Ilm talab qilish har bir musulmonga farzdir. Ilmni unga loyiq boʻlmagan kishilarga qoʻygan kishi choʻchqalarning boʻyniga javohir, marvarid va oltin osgan kishiga oʻxshaydi», dedilar.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Илм талаб қилиш ҳар бир мусулмонга фарздир. Илмни унга лойиқ бўлмаган кишиларга қўйган киши чўчқаларнинг бўйнига жавоҳир, марварид ва олтин осган кишига ўхшайди», дедилар.
وَعَنْ أَنَسٍ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «مَنْ خَرَجَ فِي طَلَبِ الْعِلْمِ فَهُوَ فِي سَبِيلِ اللَّهِ حَتَّى يرجع» . رَوَاهُ التِّرْمِذِيّ والدارمي
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Kim ilm talab qilib (uydan) chiqsa, qaytib kelguniga qadar u Alloh yoʻlidadir», dedilar. Abu Iso aytdi: Bu hadis hasan gʻaribdir. Baʼzilar uni (Paygʻambar ﷺga) marfuʼ qilmay rivoyat qilganlar.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Ким илм талаб қилиб (уйдан) чиқса, қайтиб келгунига қадар у Аллоҳ йўлидадир», дедилар. Абу Исо айтди: Бу ҳадис ҳасан ғарибдир. Баъзилар уни (Пайғамбар ﷺга) марфуъ қилмай ривоят қилганлар.
وَعَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «هَلْ تَدْرُونَ مَنْ أَجْوَدُ جُودًا؟» قَالُوا: اللَّهُ وَرَسُولُهُ أَعْلَمُ. قَالَ: «اللَّهُ تَعَالَى أَجْوَدُ جُودًا ثُمَّ أَنَا أَجْوَدُ بَنِي آدَمَ وَأَجْوَدُهُمْ مِنْ بَعْدِي رَجُلٌ عَلِمَ عِلْمًا فَنَشَرَهُ يَأْتِي يَوْمَ الْقِيَامَةِ أَمِيرًا وَحده أَو قَالَ أمة وَحده»
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Eng saxovatli kim ekanini bilasizlarmi?» dedilar. Ular: «Alloh va Uning Rasuli bilguvchiroqdir», deyishdi. U zot: «Alloh taolo eng saxovatlidir, soʻng men odam bolalarining eng saxovatlisiman, mendan keyin ularning eng saxovatlisi — bir ilmni bilib, uni yoygan kishidir. U qiyomat kuni yolgʻiz oʻzi amir boʻlib keladi», dedilar. Yoki: «Yolgʻiz oʻzi bir ummat boʻlib (keladi)», dedilar.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Энг саховатли ким эканини биласизларми?» дедилар. Улар: «Аллоҳ ва Унинг Расули билгувчироқдир», дейишди. У зот: «Аллоҳ таоло энг саховатлидир, сўнг мен одам болаларининг энг саховатлисиман, мендан кейин уларнинг энг саховатлиси — бир илмни билиб, уни ёйган кишидир. У қиёмат куни ёлғиз ўзи амир бўлиб келади», дедилар. Ёки: «Ёлғиз ўзи бир уммат бўлиб (келади)», дедилар.
وَعَن أنس قَالَ: غَدَوْتُ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ بِعَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي طَلْحَةَ لِيُحَنِّكَهُ فَوَافَيْتُهُ فِي يَدِهِ الْمِيسَمُ يَسِمُ إِبِلَ الصَّدَقَة
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Men Abdulloh ibn Abu Talhani — unga tahnik qilish uchun — Rasululloh ﷺ ga olib bordim. (Tahnik — musulmonlar orasidagi odat boʻlib, bola tugʻilgan har safar, uni Paygʻambar ﷺ ga olib borar edilar; u zot bir parcha xurmoni chaynab, uning sharbatidan bir qismini bolaning ogʻziga solar edilar.) Men Paygʻambar ﷺ ni koʻrdim — u zotning qoʻlida tamgʻalash (belgi bosish) asbobi bor edi va u zot zakot tuyalarini tamgʻalayotgan edilar.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Мен Абдуллоҳ ибн Абу Талҳани — унга таҳник қилиш учун — Расулуллоҳ ﷺ га олиб бордим. (Таҳник — мусулмонлар орасидаги одат бўлиб, бола туғилган ҳар сафар, уни Пайғамбар ﷺ га олиб борар эдилар; у зот бир парча хурмони чайнаб, унинг шарбатидан бир қисмини боланинг оғзига солар эдилар.) Мен Пайғамбар ﷺ ни кўрдим — у зотнинг қўлида тамғалаш (белги босиш) асбоби бор эди ва у зот закот туяларини тамғалаётган эдилар.
وَعَن أنس قَالَ: أَنْفَجْنَا أَرْنَبًا بِمَرِّ الظَّهْرَانِ فَأَخَذْتُهَا فَأَتَيْتُ بهَا أَبَا طلحةَ فذبحها وَبَعَثَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ بوَرِكِها وفخذْيها فقبِله
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Marraz-Zahronda bir quyonni hurkitib chiqardik. Men uni tutib, Abu Talhaga olib keldim. U uni soʻydi va Rasululloh ﷺga uning sonini hamda ikki orqa boldirini yubordi, u zot uni qabul qildilar. Buxoriy va Muslim rivoyat qilgan.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Марраз-Заҳронда бир қуённи ҳуркитиб чиқардик. Мен уни тутиб, Абу Талҳага олиб келдим. У уни сўйди ва Расулуллоҳ ﷺга унинг сонини ҳамда икки орқа болдирини юборди, у зот уни қабул қилдилар. Бухорий ва Муслим ривоят қилган.
وَعَن أنس قَالَ: مَا أَعْلَمُ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ رَأَى رَغِيفًا مُرَقَّقًا حَتَّى لَحِقَ بِاللَّهِ وَلَا رَأَى شَاةً سَمِيطًا بِعَيْنِهِ قَطُّ. رَوَاهُ البُخَارِيّ
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Men Nabiy ﷺni Allohga (yaʼni oxiratga) yoʻliqqunlaricha nozik yupqa non koʻrganlarini ham, terisi bilan butun qovurilgan qoʻyni oʻz koʻzlari bilan koʻrganlarini ham bilmayman. Buxoriy rivoyat qilgan.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Мен Набий ﷺни Аллоҳга (яъни охиратга) йўлиққунларича нозик юпқа нон кўрганларини ҳам, териси билан бутун қовурилган қўйни ўз кўзлари билан кўрганларини ҳам билмайман. Бухорий ривоят қилган.