وَعَنْ أَنَسٍ قَالَ: جَاءَ رَجُلٌ إِلَى النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنِّي أُرِيدُ سَفَرًا فَزَوِّدْنِي فَقَالَ: «زَوَّدَكَ اللَّهُ التَّقْوَى» . قَالَ: زِدْنِي قَالَ: «وَغَفَرَ ذَنْبَكَ» قَالَ: زِدْنِي بِأَبِي أَنْتَ وَأُمِّي قَالَ: «وَيَسَّرَ لكَ الْخَيْر حيثُما كُنْتَ» . رَوَاهُ التِّرْمِذِيُّ وَقَالَ: هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ
Anas (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Bir kishi Nabiy ﷺning huzurlariga kelib: «Ey Allohning Rasuli, men safar qilmoqchiman, menga zod (toʻla) bering», dedi. U zot: «Zavvadakallohut-taqvo (Alloh senga taqvoni zod qilib bersin)», dedilar. U: «Yana qoʻshing», dedi. U zot: «Va gʻafara zanbaka (va gunohingni magʻfirat qilsin)», dedilar. U: «Otam-onam sizga fido boʻlsin, yana qoʻshing», dedi. U zot: «Va yassara lakal-xayra haysumo kunta (qayerda boʻlsang, senga yaxshilikni oson qilsin)», dedilar. (Abu Iso) aytdi: Bu hadis hasan gʻaribdir.Анас (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Бир киши Набий ﷺнинг ҳузурларига келиб: «Эй Аллоҳнинг Расули, мен сафар қилмоқчиман, менга зод (тўла) беринг», деди. У зот: «Заввадакаллоҳут-тақво (Аллоҳ сенга тақвони зод қилиб берсин)», дедилар. У: «Яна қўшинг», деди. У зот: «Ва ғафара занбака (ва гуноҳингни мағфират қилсин)», дедилар. У: «Отам-онам сизга фидо бўлсин, яна қўшинг», деди. У зот: «Ва яссара лакал-хайра ҳайсумо кунта (қаерда бўлсанг, сенга яхшиликни осон қилсин)», дедилар. (Абу Исо) айтди: Бу ҳадис ҳасан ғарибдир.
وَعَنْ أَنَسٍ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ قَالَ: كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ إِذَا غَزَا قَالَ: «اللَّهُمَّ أَنْتَ عَضُدِي وَنَصِيرِي بِكَ أَحُولُ وَبِكَ أَصُولُ وَبِكَ أُقَاتِلُ» . رَوَاهُ التِّرْمِذِيُّ وَأَبُو دَاوُد
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ gʻazotga chiqqanlarida shunday der edilar: «Allohim, Sen mening madadkorim va yordamchimsan. Sen bilan harakat qilaman, Sen bilan hujum qilaman va Sen bilan jang qilaman».Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ ғазотга чиққанларида шундай дер эдилар: «Аллоҳим, Сен менинг мададкорим ва ёрдамчимсан. Сен билан ҳаракат қиламан, Сен билан ҳужум қиламан ва Сен билан жанг қиламан».
وَعَنْ أَنَسٍ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: " إِذَا خَرَجَ الرَّجُلُ مِنْ بَيْتِهِ فَقَالَ: بِسْمِ اللَّهِ تَوَكَّلْتُ عَلَى اللَّهِ لَا حَوْلَ وَلَا قُوَّةَ إِلَّا بِاللَّهِ يُقَالُ لَهُ حِينَئِذٍ هُدِيتَ وَكُفِيتَ وَوُقِيتَ فَيَتَنَحَّى لَهُ الشَّيْطَانُ وَيَقُولُ شَيْطَانٌ آخَرُ: كَيْفَ لَكَ بِرَجُلٍ قَدْ هُدِيَ وَكُفِيَ وَوُقِيَ ". رَوَاهُ أَبُو دَاوُدَ وروى التِّرْمِذِيّ إِلى قَوْله: «الشَّيْطَان»
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, Nabiy ﷺ shunday dedilar: «Kishi uyidan chiqib: ‹Bismillah, tavakkaltu alalloh, lo havla va lo quvvata illo billah (Alloh nomi bilan, Allohga tavakkal qildim, Allohdan boshqa kuch-quvvat yoʻq)›, desa, oʻsha vaqtda unga: ‹Hidoyat topding, kifoya qilinding va saqlanding›, deyiladi. Shunda shaytonlar undan uzoqlashadi, boshqa bir shayton esa unga: ‹Hidoyat topgan, kifoya qilingan va saqlangan kishini sen qanday qila olasan?› deydi.»Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, Набий ﷺ шундай дедилар: «Киши уйидан чиқиб: ‹Бисмиллаҳ, таваккалту алаллоҳ, ло ҳавла ва ло қуввата илло биллаҳ (Аллоҳ номи билан, Аллоҳга таваккал қилдим, Аллоҳдан бошқа куч-қувват йўқ)›, деса, ўша вақтда унга: ‹Ҳидоят топдинг, кифоя қилиндинг ва сақландинг›, дейилади. Шунда шайтонлар ундан узоқлашади, бошқа бир шайтон эса унга: ‹Ҳидоят топган, кифоя қилинган ва сақланган кишини сен қандай қила оласан?› дейди.»
وَعَنْ أَنَسٍ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ كَانَ إِذَا كَرَبَهُ أَمْرٌ يَقُولُ: «يَا حَيُّ يَا قَيُّومُ بِرَحْمَتِكَ أَسْتَغِيثُ» . رَوَاهُ التِّرْمِذِيُّ وَقَالَ: هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ وَلَيْسَ بِمَحْفُوظٍ
Anas (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺni biror ish tashvishga solganda: «Yo Hayyu, yo Qayyum, rahmating bilan (Sendan) najot soʻrayman», der edilar. Termiziy rivoyat qilib: «Bu hadis gʻariybdir, mahfuz emas», degan.Анас (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺни бирор иш ташвишга солганда: «Ё Ҳайю, ё Қайюм, раҳматинг билан (Сендан) нажот сўрайман», дер эдилар. Термизий ривоят қилиб: «Бу ҳадис ғарийбдир, маҳфуз эмас», деган.
وَعَنْ أَنَسٍ قَالَ كَانَ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَقُولُ: «اللَّهُمَّ إِنِّي أَعُوذُ بِكَ مِنَ الْهَمِّ وَالْحُزْنِ وَالْعَجْزِ وَالْكَسَلِ وَالْجُبْنِ وَالْبُخْلِ وَضَلَعِ الدَّيْنِ وَغَلَبَةِ الرِّجَالِ»
(Anas ibn Molik (roziyallohu anhu) aytdi:) Paygʻambar ﷺ shunday der edilar: «Allohumma inniy aʼuzu bika minal-hammi val-hazan, val-ajzi val-kasal, val-jubni val-buxl, va zalaʼid-dayn, va gʻalabatir-rijol» (Allohim, men gʻam va qaygʻudan, ojizlik va dangasalikdan, qoʻrqoqlik va baxillikdan, qarzning ogʻirligidan va kishilarning gʻolib kelishidan Senga panoh tilayman).(Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу) айтди:) Пайғамбар ﷺ шундай дер эдилар: «Аллоҳумма инний аъузу бика минал-ҳамми вал-ҳазан, вал-ажзи вал-касал, вал-жубни вал-бухл, ва залаъид-дайн, ва ғалабатир-рижол» (Аллоҳим, мен ғам ва қайғудан, ожизлик ва дангасаликдан, қўрқоқлик ва бахилликдан, қарзнинг оғирлигидан ва кишиларнинг ғолиб келишидан Сенга паноҳ тилайман).
وَعَنْ أَنَسٍ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ كَانَ يَقُولُ: «اللَّهُمَّ إِنِّي أَعُوذُ بِكَ مِنَ الْبَرَصِ وَالْجُذَامِ وَالْجُنُونِ وَمِنْ سَيِّئِ الأسقام» . رَوَاهُ أَبُو دَاوُد وَالنَّسَائِيّ
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, Rasululloh ﷺ: «Allohumma, men Sendan foyda bermaydigan namozdan panoh soʻrayman», deb aytar edilar. Va u (roviy) yana boshqa bir duoni ham zikr qildi.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, Расулуллоҳ ﷺ: «Аллоҳумма, мен Сендан фойда бермайдиган намоздан паноҳ сўрайман», деб айтар эдилар. Ва у (ровий) яна бошқа бир дуони ҳам зикр қилди.
وَعَنْ أَنَسٍ قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: " مَنْ سَأَلَ اللَّهَ الْجَنَّةَ ثَلَاثَ مَرَّاتٍ قَالَتِ الْجَنَّةُ: اللَّهُمَّ أَدْخِلْهُ الْجَنَّةَ وَمَنِ اسْتَجَارَ مِنَ النَّارِ ثَلَاثَ مَرَّاتٍ قَالَتِ النَّارُ: اللَّهُمَّ أَجِرْهُ مِنَ النَّارِ " رَوَاهُ التِّرْمِذِيُّ وَالنَّسَائِيّ
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Kim Allohdan jannatni uch marta soʻrasa, jannat: ‹Ey Alloh, uni jannatga kiritgin›, deydi. Kim doʻzaxdan uch marta panoh tilasa, doʻzax: ‹Ey Alloh, uni doʻzaxdan asragin›, deydi», dedilar. (Abu Iso) aytdi: Yunus ibn Abu Ishoq ham bu hadisni Abu Ishoqdan, u Buroyd ibn Abu Maryamdan, u Anasdan, u Nabiy ﷺdan shunga oʻxshash rivoyat qilgan. Bu (hadis) Abu Ishoqdan, u Buroyd ibn Abu Maryamdan, u Anas ibn Molikdan mavquf tarzda ham rivoyat qilingan.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Ким Аллоҳдан жаннатни уч марта сўраса, жаннат: ‹Эй Аллоҳ, уни жаннатга киритгин›, дейди. Ким дўзахдан уч марта паноҳ тиласа, дўзах: ‹Эй Аллоҳ, уни дўзахдан асрагин›, дейди», дедилар. (Абу Исо) айтди: Юнус ибн Абу Ишоқ ҳам бу ҳадисни Абу Ишоқдан, у Буройд ибн Абу Марямдан, у Анасдан, у Набий ﷺдан шунга ўхшаш ривоят қилган. Бу (ҳадис) Абу Ишоқдан, у Буройд ибн Абу Марямдан, у Анас ибн Моликдан мавқуф тарзда ҳам ривоят қилинган.
وَعَن أنسٍ قَالَ: كَانَ أَكْثَرُ دُعَاءِ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ «اللَّهُمَّ آتِنَا فِي الدُّنْيَا حَسَنَةً وَفِي الْآخِرَةِ حَسَنَةً وقنا عَذَاب النَّار»
(Anas (roziyallohu anhu) aytdi:) Paygʻambar ﷺning eng koʻp (aytadigan) duolari: «Allohumma Robbana, otina fid-dunya hasana, va fil-oxirati hasana, va qina azaban-nar» (Allohim, ey Robbimiz, bizga bu dunyoda ham yaxshilik ber, oxiratda ham yaxshilik ber va bizni doʻzax azobidan saqla) (degani) edi.(Анас (розияллоҳу анҳу) айтди:) Пайғамбар ﷺнинг энг кўп (айтадиган) дуолари: «Аллоҳумма Роббана, отина фид-дуня ҳасана, ва фил-охирати ҳасана, ва қина азабан-нар» (Аллоҳим, эй Роббимиз, бизга бу дунёда ҳам яхшилик бер, охиратда ҳам яхшилик бер ва бизни дўзах азобидан сақла) (дегани) эди.
وَعَنْ أَنَسٍ أَنَّ رَجُلًا جَاءَ إِلَى النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَقَالَ: يَا رَسُولَ اللَّهِ أَيُّ الدُّعَاءِ أَفْضَلُ؟ قَالَ: «سَلْ رَبَّكَ الْعَافِيَةَ وَالْمُعَافَاةَ فِي الدُّنْيَا وَالْآخِرَةِ» ثُمَّ أَتَاهُ فِي الْيَوْمِ الثَّانِي فَقَالَ: يَا رَسُولَ اللَّهِ أَيُّ الدُّعَاءِ أَفْضَلُ؟ فَقَالَ لَهُ مِثْلَ ذَلِكَ ثُمَّ أَتَاهُ فِي الْيَوْمِ الثَّالِثِ فَقَالَ لَهُ مِثْلَ ذَلِكَ قَالَ: «فَإِذَا أُعْطِيتَ الْعَافِيَةَ وَالْمُعَافَاةَ فِي الدُّنْيَا وَالْآخِرَةِ فَقَدْ أَفْلَحْتَ» . رَوَاهُ التِّرْمِذِيُّ وَابْنُ مَاجَهْ وَقَالَ التِّرْمِذِيُّ: هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيب إِسْنَادًا
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Bir kishi Nabiy ﷺning oldilariga kelib: «Ey Allohning Rasuli, qaysi duo afzaldir?» dedi. U zot: «Robbingdan dunyo va oxiratda ofiyat (sogʻ-salomatlik) va muʼofatni soʻra», dedilar. Soʻng u ikkinchi kuni kelib: «Ey Allohning Rasuli, qaysi duo afzaldir?» dedi. U zot unga shunga oʻxshash javob berdilar. Soʻng u uchinchi kuni kelganda ham unga shunga oʻxshash aytdilar. Keyin u zot: «Dunyoda ofiyat berilsang va oxiratda ham u senga berilsa, bas, sen najot topibsan», dedilar. Abu Iso aytdi: Bu hadis bu yoʻldan hasan gʻaribdir, biz uni faqat Salama ibn Vardonning rivoyatidangina bilamiz.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Бир киши Набий ﷺнинг олдиларига келиб: «Эй Аллоҳнинг Расули, қайси дуо афзалдир?» деди. У зот: «Роббингдан дунё ва охиратда офият (соғ-саломатлик) ва муъофатни сўра», дедилар. Сўнг у иккинчи куни келиб: «Эй Аллоҳнинг Расули, қайси дуо афзалдир?» деди. У зот унга шунга ўхшаш жавоб бердилар. Сўнг у учинчи куни келганда ҳам унга шунга ўхшаш айтдилар. Кейин у зот: «Дунёда офият берилсанг ва охиратда ҳам у сенга берилса, бас, сен нажот топибсан», дедилар. Абу Исо айтди: Бу ҳадис бу йўлдан ҳасан ғарибдир, биз уни фақат Салама ибн Вардоннинг ривоятидангина биламиз.
وَعَنْ أَنَسٍ: أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ عَادَ رَجُلًا مِنَ الْمُسْلِمِينَ قَدْ خَفَتَ فَصَارَ مِثْلَ الْفَرْخِ فَقَالَ لَهُ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «هَلْ كُنْتَ تَدْعُو اللَّهَ بِشَيْءٍ أَوْ تَسْأَلُهُ إِيَّاهُ؟» . قَالَ: نَعَمْ كُنْتُ أَقُولُ: اللَّهُمَّ مَا كُنْتَ مُعَاقِبِي بِهِ فِي الْآخِرَةِ فَعَجِّلْهُ لِي فِي الدُّنْيَا. فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: " سُبْحَانَ اللَّهِ لَا تُطِيقُهُ وَلَا تَسْتَطِيعُهُ أَفَلَا قُلْتَ: اللَّهُمَّ آتِنَا فِي الدُّنْيَا حَسَنَةً وَفِي الْآخِرَةِ حَسَنَةً وَقِنَا عَذَابَ النَّارِ ". قَالَ: فَدَعَا الله بِهِ فشفاه الله. رَوَاهُ مُسلم
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ musulmonlardan bir kishini koʻrgani bordilar, u (shu qadar) ozib ketgan ediki, jujaga oʻxshab qolibdi. Rasululloh ﷺ unga: «Sen biror narsa bilan duo qilar, yoki Allohdan biror narsani soʻrar miding?» — dedilar. U: «Ha, men: ‹Allohim, oxiratda menga beradigan jazongni bu dunyoda menga tezlashtirib bergin›, — derdim», — dedi. Shunda Rasululloh ﷺ: «Subhanalloh! Sen unga toqat qila olmaysan — yoki: kuching yetmaydi —. Nega: ‹Allohim, bizga bu dunyoda yaxshilik va oxiratda yaxshilik bergin va bizni doʻzax azobidan saqlagin›, — demading?» — dedilar. (Roviy) dedi: Soʻng (Rasululloh ﷺ) Allohga u uchun duo qildilar, shunda (Alloh) unga shifo berdi.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ мусулмонлардан бир кишини кўргани бордилар, у (шу қадар) озиб кетган эдики, жужага ўхшаб қолибди. Расулуллоҳ ﷺ унга: «Сен бирор нарса билан дуо қилар, ёки Аллоҳдан бирор нарсани сўрар мидинг?» — дедилар. У: «Ҳа, мен: ‹Аллоҳим, охиратда менга берадиган жазонгни бу дунёда менга тезлаштириб бергин›, — дердим», — деди. Шунда Расулуллоҳ ﷺ: «Субҳаналлоҳ! Сен унга тоқат қила олмайсан — ёки: кучинг етмайди —. Нега: ‹Аллоҳим, бизга бу дунёда яхшилик ва охиратда яхшилик бергин ва бизни дўзах азобидан сақлагин›, — демадинг?» — дедилар. (Ровий) деди: Сўнг (Расулуллоҳ ﷺ) Аллоҳга у учун дуо қилдилар, шунда (Аллоҳ) унга шифо берди.