حَدَّثَنَا مُعَاوِيَةُ بْنُ عَمْرٍو وَأَبُو سَعِيدٍ قَالَا حَدَّثَنَا زَائِدَةُ قَالَ حَدَّثَنَا السَّائِبُ بْنُ حُبَيْشٍ الكَلَاعِيُّ عَنْ أَبِي الشَّمَّاخِ الْأَزْدِيِّ عَنِ ابْنِ عَمٍّ لَهُ مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَأَتَى مُعَاوِيَةَ فَدَخَلَ عَلَيْهِ فَقَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَقُولُ مَنْ وَلِيَ أَمْرًا مِنْ أَمْرِ النَّاسِ ثُمَّ أَغْلَقَ بَابَهُ دُونَ الْمِسْكِينِ وَالْمَظْلُومِ أَوْ ذِي الْحَاجَةِ أَغْلَقَ اللَّهُ تَبَارَكَ وَتَعَالَى دُونَهُ أَبْوَابَ رَحْمَتِهِ عِنْدَ حَاجَتِهِ وَفَقْرِهِ أَفْقَرُ مَا يَكُونُ إِلَيْهَا
Nabiy ﷺning sahobalaridan bir kishi (roziyallohu anhu) Muoviyaning huzuriga kelib, uning oldiga kirdi va dedi: Men Rasululloh ﷺ: «Kim odamlarning ishlaridan bir ishga voliy boʻlib, soʻng eshigini miskindan yoki mazlumdan yoki hojatmanddan berkitsa, Alloh tabaroka va taolo ham uning hojati va faqirligi paytida, u eng muhtoj boʻlgan chogʻida, rahmat eshiklarini undan berkitib qoʻyadi», deganlarini eshitdim.Набий ﷺнинг саҳобаларидан бир киши (розияллоҳу анҳу) Муовиянинг ҳузурига келиб, унинг олдига кирди ва деди: Мен Расулуллоҳ ﷺ: «Ким одамларнинг ишларидан бир ишга волий бўлиб, сўнг эшигини мискиндан ёки мазлумдан ёки ҳожатманддан беркитса, Аллоҳ табарока ва таоло ҳам унинг ҳожати ва фақирлиги пайтида, у энг муҳтож бўлган чоғида, раҳмат эшикларини ундан беркитиб қўяди», деганларини эшитдим.