حَدَّثَنَا يَزِيدُ، أَخْبَرَنَا الْوَلِيدُ يَعْنِي ابْنَ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ جُمَيْعٍ، عَنْ أَبِي الطُّفَيْلِ قَالَ: لَمَّا أَقْبَلَ رَسُولُ اللَّهِ ﷺ مِنْ غَزْوَةِ تَبُوكَ أَمَرَ مُنَادِيًا فَنَادَى: إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ أَخَذَ الْعَقَبَةَ فَلَا يَأْخُذْهَا أَحَدٌ. فَبَيْنَمَا رَسُولُ اللَّهِ ﷺ يَقُودُهُ حُذَيْفَةُ وَيَسُوقُ بِهِ عَمَّارٌ، إِذْ أَقْبَلَ رَهْطٌ مُتَلَثِّمُونَ عَلَى الرَّوَاحِلِ غَشَوْا عَمَّارًا وَهُوَ يَسُوقُ بِرَسُولِ اللَّهِ ﷺ، وَأَقْبَلَ عَمَّارٌ يَضْرِبُ وُجُوهَ الرَّوَاحِلِ، فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ ﷺ لِحُذَيْفَةَ: «قَدْ، قَدْ» حَتَّى هَبَطَ رَسُولُ اللَّهِ ﷺ، فَلَمَّا هَبَطَ نَزَلَ وَرَجَعَ عَمَّارٌ، فَقَالَ: «يَا عَمَّارُ، هَلْ عَرَفْتَ الْقَوْمَ؟» فَقَالَ: قَدْ عَرَفْتُ عَامَّةَ الرَّوَاحِلِ وَالْقَوْمُ مُتَلَثِّمُونَ. قَالَ: «هَلْ تَدْرِي مَا أَرَادُوا؟» قَالَ: اللَّهُ وَرَسُولُهُ أَعْلَمُ. قَالَ: «أَرَادُوا أَنْ يَنْفِرُوا بِرَسُولِ اللَّهِ ﷺ فَيَطْرَحُوهُ». قَالَ: فَسَأَلَ عَمَّارٌ رَجُلًا مِنْ أَصْحَابِ رَسُولِ اللَّهِ ﷺ فَقَالَ: نَشَدْتُكَ اللَّهَ، كَمْ تَعْلَمُ كَانَ أَصْحَابُ الْعَقَبَةِ؟ فَقَالَ: أَرْبَعَةَ عَشَرَ. فَقَالَ: إِنْ كُنْتَ فِيهِمْ فَقَدْ كَانُوا خَمْسَةَ عَشَرَ، فَعَذَرَ رَسُولُ اللَّهِ ﷺ مِنْهُمْ ثَلَاثَةً قَالُوا: وَاللَّهِ مَا سَمِعْنَا مُنَادِيَ رَسُولِ اللَّهِ ﷺ وَمَا عَلِمْنَا مَا أَرَادَ الْقَوْمُ. فَقَالَ عَمَّارٌ: أَشْهَدُ أَنَّ الِاثْنَيْ عَشَرَ الْبَاقِينَ حَرْبٌ لِلَّهِ وَلِرَسُولِهِ فِي الْحَيَاةِ الدُّنْيَا وَيَوْمَ يَقُومُ الْأَشْهَادُ. قَالَ الْوَلِيدُ: وَذَكَرَ أَبُو الطُّفَيْلِ فِي تِلْكَ الْغَزْوَةِ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ ﷺ ذُكِرَ لَهُ أَنَّ فِي الْمَاءِ قِلَّةً، فَأَمَرَ رَسُولُ اللَّهِ ﷺ مُنَادِيًا فَنَادَى: «أَنْ لَا يَرِدَ الْمَاءَ أَحَدٌ قَبْلَ رَسُولِ اللَّهِ» فَوَرَدَهُ رَسُولُ اللَّهِ ﷺ فَوَجَدَ رَهْطًا قَدْ وَرَدُوهُ قَبْلَهُ، فَلَعَنَهُمْ رَسُولُ اللَّهِ ﷺ يَوْمَئِذٍ
Abu Tufayl (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ Tabuk gʻazotidan qaytayotganlarida, bir jarchiga buyurdilar, u: «Rasululloh ﷺ togʻ yoʻlini (aqabani) egalladilar, bas, uni boshqa hech kim egallamasin», deb nido qildi. Rasululloh ﷺni Huzayfa yetaklab, Ammor esa orqadan haydab borayotgan edi, shu payt yuzlarini oʻrab olgan bir toʻda kishi ulovlarda kelib, Rasululloh ﷺning ulovlarini haydab borayotgan Ammorning ustiga bostirib kelishdi. Ammor ulovlarning yuziga ura boshladi. Rasululloh ﷺ Huzayfaga: «Boʻldi, boʻldi», dedilar — toki Rasululloh ﷺ (dovondan) pastga tushdilar. Pastga tushganlarida, u zot (ulovdan) tushdilar, Ammor esa qaytib keldi. U zot: «Ey Ammor, sen bu qavmni tanidingmi?» dedilar. U: «Ulovlarning koʻpini tanidim, qavm esa yuzlarini oʻrab olgan edi», dedi. U zot: «Ular nima qilmoqchi boʻlganini bilasanmi?» dedilar. U: «Alloh va Uning Rasuli biladiganroqdir», dedi. U zot: «Ular Rasululloh ﷺning ulovini hurkitib, u zotni (jarga) tashlamoqchi boʻlishdi», dedilar. Soʻng Ammor Rasululloh ﷺning sahobalaridan bir kishidan: «Sendan Alloh (nomi) bilan soʻrayman, aqaba ahli necha kishi edi, bilasanmi?» deb soʻradi. U: «Oʻn toʻrt», dedi. Ammor: «Agar sen ham ular ichida boʻlgan boʻlsang, ular oʻn besh edi», dedi. Rasululloh ﷺ ulardan uch kishini uzrli deb (kechirdilar); ular: «Allohga qasamki, biz Rasululloh ﷺning jarchisini eshitmadik va qavm nima qilmoqchi boʻlganini bilmadik», dedilar. Ammor: «Guvohlik beramanki, qolgan oʻn ikki kishi dunyo hayotida ham, guvohlar turadigan kunda ham Allohga va Uning Rasuliga urushdirlar», dedi. Valid aytdi: Abu Tufayl oʻsha gʻazot haqida shuni ham zikr qildiki, Rasululloh ﷺga suv oz ekani aytilgan edi, shunda u zot bir jarchiga buyurdilar, u: «Rasululloh ﷺdan oldin hech kim suvga kelmasin», deb nido qildi. Rasululloh ﷺ suvga keldilar va oʻzlaridan oldin kelib olgan bir toʻda kishini topdilar; oʻsha kuni Rasululloh ﷺ ularga laʼnat aytdilar.Абу Туфайл (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ Табук ғазотидан қайтаётганларида, бир жарчига буюрдилар, у: «Расулуллоҳ ﷺ тоғ йўлини (ақабани) эгалладилар, бас, уни бошқа ҳеч ким эгалламасин», деб нидо қилди. Расулуллоҳ ﷺни Ҳузайфа етаклаб, Аммор эса орқадан ҳайдаб бораётган эди, шу пайт юзларини ўраб олган бир тўда киши уловларда келиб, Расулуллоҳ ﷺнинг уловларини ҳайдаб бораётган Амморнинг устига бостириб келишди. Аммор уловларнинг юзига ура бошлади. Расулуллоҳ ﷺ Ҳузайфага: «Бўлди, бўлди», дедилар — токи Расулуллоҳ ﷺ (довондан) пастга тушдилар. Пастга тушганларида, у зот (уловдан) тушдилар, Аммор эса қайтиб келди. У зот: «Эй Аммор, сен бу қавмни танидингми?» дедилар. У: «Уловларнинг кўпини танидим, қавм эса юзларини ўраб олган эди», деди. У зот: «Улар нима қилмоқчи бўлганини биласанми?» дедилар. У: «Аллоҳ ва Унинг Расули биладиганроқдир», деди. У зот: «Улар Расулуллоҳ ﷺнинг уловини ҳуркитиб, у зотни (жарга) ташламоқчи бўлишди», дедилар. Сўнг Аммор Расулуллоҳ ﷺнинг саҳобаларидан бир кишидан: «Сендан Аллоҳ (номи) билан сўрайман, ақаба аҳли неча киши эди, биласанми?» деб сўради. У: «Ўн тўрт», деди. Аммор: «Агар сен ҳам улар ичида бўлган бўлсанг, улар ўн беш эди», деди. Расулуллоҳ ﷺ улардан уч кишини узрли деб (кечирдилар); улар: «Аллоҳга қасамки, биз Расулуллоҳ ﷺнинг жарчисини эшитмадик ва қавм нима қилмоқчи бўлганини билмадик», дедилар. Аммор: «Гувоҳлик бераманки, қолган ўн икки киши дунё ҳаётида ҳам, гувоҳлар турадиган кунда ҳам Аллоҳга ва Унинг Расулига урушдирлар», деди. Валид айтди: Абу Туфайл ўша ғазот ҳақида шуни ҳам зикр қилдики, Расулуллоҳ ﷺга сув оз экани айтилган эди, шунда у зот бир жарчига буюрдилар, у: «Расулуллоҳ ﷺдан олдин ҳеч ким сувга келмасин», деб нидо қилди. Расулуллоҳ ﷺ сувга келдилар ва ўзларидан олдин келиб олган бир тўда кишини топдилар; ўша куни Расулуллоҳ ﷺ уларга лаънат айтдилар.