حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنِ ابْنِ الْمُنْكَدِرِ، أَنَّهُ سَمِعَ جَابِرًا يَقُولُ: مَرِضْتُ، فَأَتَانِي النَّبِيُّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَعُودُنِي هُوَ وَأَبُو بَكْرٍ مَاشِيَيْنِ، وَقَدْ أُغْمِيَ عَلَيَّ، فَلَمْ أُكَلِّمْهُ، فَتَوَضَّأَ فَصَبَّهُ عَلَيَّ، فَأَقَمْتُ، فَقُلْتُ: يَا رَسُولَ اللَّهِ، كَيْفَ أَصْنَعُ فِي مَالِي وَلِي أَخَوَاتٌ؟ قَالَ: فَنَزَلَتْ آيَةُ الْمِيرَاثِ: ﴿يَسْتَفْتُونَكَ قُلِ اللَّهُ يُفْتِيكُمْ فِي الْكَلَالَةِ﴾ [النساء: ١٧٦] ﴿إِنِ امْرُؤٌ هَلَكَ﴾ [النساء: ١٧٦] لَيْسَ لَهُ وَلَدٌ وَلَهُ أُخْتٌ.
Jobir (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Men kasal boʻlib qoldim. Shunda Nabiy ﷺ va Abu Bakr ikkalalari piyoda yurib meni yoʻqlagani kelishdi. Men esa behush boʻlib qolgan edim, u zotga gapira olmadim. U zot tahorat olib, (suvni) ustimga sepdilar, shunda men hushimga keldim-da: «Yo Rasululloh, mol-mulkim borasida nima qilay, mening opa-singillarim bor», dedim. (Jobir) dedi: Shunda merosga oid oyat — {Ular sendan fatvo soʻraydilar. Ayt: ‹Alloh sizlarga kalola haqida fatvo beradi›} {Agar bir kishi halok boʻlsa, uning farzandi boʻlmasa va uning singlisi boʻlsa} (Niso, 176) nozil boʻldi.Жобир (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Мен касал бўлиб қолдим. Шунда Набий ﷺ ва Абу Бакр иккалалари пиёда юриб мени йўқлагани келишди. Мен эса беҳуш бўлиб қолган эдим, у зотга гапира олмадим. У зот таҳорат олиб, (сувни) устимга сепдилар, шунда мен ҳушимга келдим-да: «Ё Расулуллоҳ, мол-мулким борасида нима қилай, менинг опа-сингилларим бор», дедим. (Жобир) деди: Шунда меросга оид оят — {Улар сендан фатво сўрайдилар. Айт: ‹Аллоҳ сизларга калола ҳақида фатво беради›} {Агар бир киши ҳалок бўлса, унинг фарзанди бўлмаса ва унинг синглиси бўлса} (Нисо, 176) нозил бўлди.