HadislarҲадисларPaygʻambarlar vorislariПайғамбарлар ворислари
Sunan Abu Dovud · HadisСунан Абу Довуд · Ҳадис1778Bob 23:Боб 23: Hajni ifrod qilish (yolgʻiz hajga niyat qilish)Ҳажни ифрод қилиш (ёлғиз ҳажга ният қилиш)باب فِي إِفْرَادِ الْحَجِّ

حَدَّثَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ حَرْبٍ، قَالَ حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ، ح وَحَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا حَمَّادٌ يَعْنِي ابْنَ سَلَمَةَ، ح وَحَدَّثَنَا مُوسَى، حَدَّثَنَا وُهَيْبٌ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّهَا قَالَتْ خَرَجْنَا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مُوَافِينَ هِلاَلَ ذِي الْحِجَّةِ فَلَمَّا كَانَ بِذِي الْحُلَيْفَةِ قَالَ ‏"‏ مَنْ شَاءَ أَنْ يُهِلَّ بِحَجٍّ فَلْيُهِلَّ وَمَنْ شَاءَ أَنْ يُهِلَّ بِعُمْرَةٍ فَلْيُهِلَّ بِعُمْرَةٍ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ مُوسَى فِي حَدِيثِ وُهَيْبٍ ‏"‏ فَإِنِّي لَوْلاَ أَنِّي أَهْدَيْتُ لأَهْلَلْتُ بِعُمْرَةٍ ‏"‏ ‏.‏ وَقَالَ فِي حَدِيثِ حَمَّادِ بْنِ سَلَمَةَ ‏"‏ وَأَمَّا أَنَا فَأُهِلُّ بِالْحَجِّ فَإِنَّ مَعِيَ الْهَدْىَ ‏"‏ ‏.‏ ثُمَّ اتَّفَقُوا فَكُنْتُ فِيمَنْ أَهَلَّ بِعُمْرَةٍ فَلَمَّا كَانَ فِي بَعْضِ الطَّرِيقِ حِضْتُ فَدَخَلَ عَلَىَّ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَنَا أَبْكِي فَقَالَ ‏"‏ مَا يُبْكِيكِ ‏"‏ ‏.‏ قُلْتُ وَدِدْتُ أَنِّي لَمْ أَكُنْ خَرَجْتُ الْعَامَ ‏.‏ قَالَ ‏"‏ ارْفُضِي عُمْرَتَكِ وَانْقُضِي رَأْسَكِ وَامْتَشِطِي ‏"‏ ‏.‏ قَالَ مُوسَى ‏"‏ وَأَهِلِّي بِالْحَجِّ ‏"‏ ‏.‏ وَقَالَ سُلَيْمَانُ ‏"‏ وَاصْنَعِي مَا يَصْنَعُ الْمُسْلِمُونَ فِي حَجِّهِمْ ‏"‏ ‏.‏ فَلَمَّا كَانَ لَيْلَةُ الصَّدَرِ أَمَرَ - يَعْنِي رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم - عَبْدَ الرَّحْمَنِ فَذَهَبَ بِهَا إِلَى التَّنْعِيمِ ‏.‏ زَادَ مُوسَى فَأَهَلَّتْ بِعُمْرَةٍ مَكَانَ عُمْرَتِهَا وَطَافَتْ بِالْبَيْتِ فَقَضَى اللَّهُ عُمْرَتَهَا وَحَجَّهَا ‏.‏ قَالَ هِشَامٌ وَلَمْ يَكُنْ فِي شَىْءٍ مِنْ ذَلِكَ هَدْىٌ ‏.‏ قَالَ أَبُو دَاوُدَ زَادَ مُوسَى فِي حَدِيثِ حَمَّادِ بْنِ سَلَمَةَ فَلَمَّا كَانَتْ لَيْلَةُ الْبَطْحَاءِ طَهُرَتْ عَائِشَةُ رضى الله عنها ‏.‏

Sulaymon ibn Harb bizga aytib berdi, u: Hammod ibn Zayd bizga aytib berdi, dedi. Yana Musa ibn Ismoil bizga aytib berdi, Hammod — yaʼni ibn Salama — bizga aytib berdi. Yana Musa bizga aytib berdi, Vuhayb bizga Hishom ibn Urvadan, u otasidan, u Oisha (roziyallohu anho)dan rivoyat qildi. U shunday dedi: Biz Rasululloh ﷺ bilan Zulhijja oyining hiloli koʻrinish arafasida (yoʻlga) chiqdik. Zulhulayfaga yetganimizda u zot: «Kim hajga niyat qilib talbiya aytmoqchi boʻlsa, talbiya aytsin; kim umraga niyat qilib talbiya aytmoqchi boʻlsa, umraga talbiya aytsin», dedilar. Musa Vuhaybning hadisida (u zotning shunday deganlarini) keltirdi: «Agar men hadiy (qurbonlik hayvoni) olib kelmaganimda edi, men umraga niyat qilib talbiya aytgan boʻlar edim». Hammod ibn Salamaning hadisida esa shunday dedi: «Ammo men hajga talbiya aytaman, chunki men bilan hadiy bor». Soʻngra (roviylar bayonda) bir-biriga muvofiq keldilar: Men umraga talbiya aytganlar orasida edim. Yoʻlning bir qismida hayz koʻrdim. Rasululloh ﷺ huzurimga kirdilar, men esa yigʻlayotgan edim. U zot: «Nima uchun yigʻlayapsan?» dedilar. Men: «Bu yil (hajga) chiqmagan boʻlishimni juda istardim», dedim. U zot: «Umrangni qoʻyib tur, sochingni yech va tara», dedilar. Musa (rivoyatida): «Va hajga niyat qilib talbiya ayt», dedi. Sulaymon (rivoyatida): «Va musulmonlar oʻz hajlarida nima qilsalar, sen ham shuni qil», dedi. Qaytish kechasi boʻlganda, u zot — yaʼni Rasululloh ﷺ — Abdurrahmonga buyurdilar, u (Oishani) Tanʼimga olib bordi. Musa (rivoyatida) shuni qoʻshdi: U (Oisha) oʻz umrasi oʻrniga umraga talbiya aytdi va Baytni tavof qildi, shunda Alloh uning umrasini ham, hajini ham toʻla qildi. Hishom: «Bularning hech birida hadiy boʻlmadi», dedi. Abu Dovud aytdi: Musa Hammod ibn Salamaning hadisida shuni qoʻshdi: Batho kechasi boʻlganda Oisha (roziyallohu anho) pok boʻldi.Сулаймон ибн Ҳарб бизга айтиб берди, у: Ҳаммод ибн Зайд бизга айтиб берди, деди. Яна Муса ибн Исмоил бизга айтиб берди, Ҳаммод — яъни ибн Салама — бизга айтиб берди. Яна Муса бизга айтиб берди, Вуҳайб бизга Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан, у Оиша (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилди. У шундай деди: Биз Расулуллоҳ ﷺ билан Зулҳижжа ойининг ҳилоли кўриниш арафасида (йўлга) чиқдик. Зулҳулайфага етганимизда у зот: «Ким ҳажга ният қилиб талбия айтмоқчи бўлса, талбия айтсин; ким умрага ният қилиб талбия айтмоқчи бўлса, умрага талбия айтсин», дедилар. Муса Вуҳайбнинг ҳадисида (у зотнинг шундай деганларини) келтирди: «Агар мен ҳадий (қурбонлик ҳайвони) олиб келмаганимда эди, мен умрага ният қилиб талбия айтган бўлар эдим». Ҳаммод ибн Саламанинг ҳадисида эса шундай деди: «Аммо мен ҳажга талбия айтаман, чунки мен билан ҳадий бор». Сўнгра (ровийлар баёнда) бир-бирига мувофиқ келдилар: Мен умрага талбия айтганлар орасида эдим. Йўлнинг бир қисмида ҳайз кўрдим. Расулуллоҳ ﷺ ҳузуримга кирдилар, мен эса йиғлаётган эдим. У зот: «Нима учун йиғлаяпсан?» дедилар. Мен: «Бу йил (ҳажга) чиқмаган бўлишимни жуда истардим», дедим. У зот: «Умрангни қўйиб тур, сочингни еч ва тара», дедилар. Муса (ривоятида): «Ва ҳажга ният қилиб талбия айт», деди. Сулаймон (ривоятида): «Ва мусулмонлар ўз ҳажларида нима қилсалар, сен ҳам шуни қил», деди. Қайтиш кечаси бўлганда, у зот — яъни Расулуллоҳ ﷺ — Абдурраҳмонга буюрдилар, у (Оишани) Танъимга олиб борди. Муса (ривоятида) шуни қўшди: У (Оиша) ўз умраси ўрнига умрага талбия айтди ва Байтни тавоф қилди, шунда Аллоҳ унинг умрасини ҳам, ҳажини ҳам тўла қилди. Ҳишом: «Буларнинг ҳеч бирида ҳадий бўлмади», деди. Абу Довуд айтди: Муса Ҳаммод ибн Саламанинг ҳадисида шуни қўшди: Батҳо кечаси бўлганда Оиша (розияллоҳу анҳо) пок бўлди.

Darajasi:Даражаси: SahihСаҳиҳ (الألباني)