حَدَّثَنَا عُبَيْدُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، عَنْ هِشَامٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ خَرَجْنَا مُوَافِينَ لِهِلاَلِ ذِي الْحِجَّةِ، فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنْ أَحَبَّ أَنْ يُهِلَّ بِعُمْرَةٍ فَلْيُهْلِلْ، فَإِنِّي لَوْلاَ أَنِّي أَهْدَيْتُ لأَهْلَلْتُ بِعُمْرَةٍ ". فَأَهَلَّ بَعْضُهُمْ بِعُمْرَةٍ، وَأَهَلَّ بَعْضُهُمْ بِحَجٍّ، وَكُنْتُ أَنَا مِمَّنْ أَهَلَّ بِعُمْرَةٍ، فَأَدْرَكَنِي يَوْمُ عَرَفَةَ وَأَنَا حَائِضٌ، فَشَكَوْتُ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " دَعِي عُمْرَتَكِ، وَانْقُضِي رَأْسَكِ وَامْتَشِطِي، وَأَهِلِّي بِحَجٍّ ". فَفَعَلْتُ حَتَّى إِذَا كَانَ لَيْلَةُ الْحَصْبَةِ أَرْسَلَ مَعِي أَخِي عَبْدَ الرَّحْمَنِ بْنَ أَبِي بَكْرٍ، فَخَرَجْتُ إِلَى التَّنْعِيمِ، فَأَهْلَلْتُ بِعُمْرَةٍ مَكَانَ عُمْرَتِي. قَالَ هِشَامٌ وَلَمْ يَكُنْ فِي شَىْءٍ مِنْ ذَلِكَ هَدْىٌ وَلاَ صَوْمٌ وَلاَ صَدَقَةٌ.
Oisha (roziyallohu anho)dan rivoyat qilinadi: Zulhijjaning 1-kuni biz haj niyatida yoʻlga chiqdik. Rasululloh ﷺ: «Kim umra uchun ihromga kirishni xohlasa, kirsin. Agar men Hadiyni olib kelmaganimda, umra uchun ihromga kirardim», — dedilar. Baʼzimiz umra uchun, baʼzimiz haj uchun ihromga kirdik. Men umra uchun ihromga kirganlardan edim. Men hayz koʻrdim va Arafa kunigacha hayz koʻraverdim; buni Paygʻambar ﷺ ga shikoyat qildim. U zot menga umrani keyinga qoldirib, sochimni yozib, tarashni va haj uchun ihromga kirishni aytdilar; men shunday qildim. Hasba kechasi u zot ukam Abdurrahmon ibn Abu Bakrni men bilan Tanʼimga yubordilar; u yerda men avvalgi (umra) oʻrniga umra uchun ihromga kirdim. Hishom: «U (umra) uchun na Hadiy, na roʻza, na sadaqa (kerak) edi», — dedi.Оиша (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилинади: Зулҳижжанинг 1-куни биз ҳаж ниятида йўлга чиқдик. Расулуллоҳ ﷺ: «Ким умра учун иҳромга киришни хоҳласа, кирсин. Агар мен Ҳадийни олиб келмаганимда, умра учун иҳромга кирардим», — дедилар. Баъзимиз умра учун, баъзимиз ҳаж учун иҳромга кирдик. Мен умра учун иҳромга кирганлардан эдим. Мен ҳайз кўрдим ва Арафа кунигача ҳайз кўравердим; буни Пайғамбар ﷺ га шикоят қилдим. У зот менга умрани кейинга қолдириб, сочимни ёзиб, тарашни ва ҳаж учун иҳромга киришни айтдилар; мен шундай қилдим. Ҳасба кечаси у зот укам Абдурраҳмон ибн Абу Бакрни мен билан Танъимга юбордилар; у ерда мен аввалги (умра) ўрнига умра учун иҳромга кирдим. Ҳишом: «У (умра) учун на Ҳадий, на рўза, на садақа (керак) эди», — деди.