حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنِ ابْنِ الْمُسَيَّبِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، فِي هَذِهِ الْقِصَّةِ قَالَ ثُمَّ إِنَّ الْمَرْأَةَ الَّتِي قَضَى عَلَيْهَا بِالْغُرَّةِ تُوُفِّيَتْ فَقَضَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِأَنَّ مِيرَاثَهَا لِبَنِيهَا وَأَنَّ الْعَقْلَ عَلَى عَصَبَتِهَا .
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Soʻngra u zot bir gʻurra (toʻlashga) hukm qilgan ayol vafot etdi. Shunda Rasululloh ﷺ uning merosi bolalariga (tegishli) ekaniga va diyat uning asabasi (otadan boʻlgan erkak qarindoshlari) zimmasida ekaniga hukm qildilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Сўнгра у зот бир ғурра (тўлашга) ҳукм қилган аёл вафот этди. Шунда Расулуллоҳ ﷺ унинг мероси болаларига (тегишли) эканига ва дият унинг асабаси (отадан бўлган эркак қариндошлари) зиммасида эканига ҳукм қилдилар.