قَالَ هَاشِمُ بْنُ الْقَاسِمِ قَالَ حَدَّثَنَا عِكْرِمَةُ قَالَ حَدَّثَنِي إِيَاسُ بْنُ سَلَمَةَ بْنِ الْأَكْوَعِ قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي قَالَغَزَوْتُ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ هَوَازِنَ قَالَ فَبَيْنَمَا نَحْنُ نَتَضَحَّى وَعَامَّتُنَا مُشَاةٌ فِينَا ضَعَفَةٌ إِذْ جَاءَ رَجُلٌ عَلَى جَمَلٍ أَحْمَرَ فَانْتَزَعَ طَلَقًا عَنْ حَقَبِهِ فَقَيَّدَ بِهِ جَمَلَهُ رَجُلٌ شَابٌّ ثُمَّ جَاءَ يَتَغَدَّى مَعَ الْقَوْمِ فَلَمَّا رَأَى ضَعْفَهُمْ وَرِقَّةَ ظَهْرِهِمْ خَرَجَ إِلَى جَمَلِهِ فَأَطْلَقَهُ ثُمَّ أَنَاخَهُ فَقَعَدَ عَلَيْهِ فَخَرَجَ يَرْكُضُ وَتَبِعَهُ رَجُلٌ مِنْ أَسْلَمَ مِنْ صَحَابَةِ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ عَلَى نَاقَةٍ وَرْقَاءَ هِيَ أَمْثَلُ ظَهْرِ الْقَوْمِ فَأَتْبَعَهُ قَالَ وَخَرَجْتُ أَعْدُو فَأَدْرَكْتُهُ وَرَأْسُ النَّاقَةِ عِنْدَ وَرِكِ الْجَمَلِ وَكُنْتُ عِنْدَ وَرِكِ النَّاقَةِ ثُمَّ تَقَدَّمْتُ حَتَّى كُنْتُ عِنْدَ وَرِكِ الْجَمَلِ ثُمَّ تَقَدَّمْتُ حَتَّى أَخَذْتُ بِخِطَامِ الْجَمَلِ فَأَنَخْتُهُ فَلَمَّا وَضَعَ رُكْبَتَهُ إِلَى الْأَرْضِ اخْتَرَطْتُ سَيْفِي فَأَضْرِبُ بِهِ رَأْسَهُ فَنَدَرَ فَجِئْتُ بِرَاحِلَتِهِ وَمَا عَلَيْهَا أَقُودُهُ فَاسْتَقْبَلَنِي رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ مُقْبِلًا قَالَ مَنْ قَتَلَ الرَّجُلَ قَالُوا ابْنُ الْأَكْوَعِ قَالَ لَهُ سَلَبُهُ أَجْمَعُ
Salama ibn al-Akvaʼ (roziyallohu anhu) aytdi: Men Rasululloh ﷺ bilan birga Havozinga qarshi gʻazot qildim. Biz choshgohda ovqatlanib oʻtirgan edik — koʻpchiligimiz piyoda, oramizda zaiflar bor edi — shu payt bir kishi qizil tuya minib keldi. U tuyaning belbogʻidan bir arqon chiqarib, tuyasini oʻsha bilan bogʻladi — u yosh yigit edi — soʻng kelib qavm bilan birga ovqatlana boshladi. Ularning zaifligini va ulovlarining ozligini koʻrgach, tuyasining oldiga chiqib, uni boʻshatdi, soʻng choʻktirib ustiga mindi va uni tepib haydab joʻnadi. Nabiy ﷺning sahobalaridan Aslam (qabilasi)dan boʻlgan bir kishi qavmning eng yaxshi ulovi boʻlgan kulrang ona tuyada uning ortidan tushdi. (Salama) aytdi: Men ham yugurib chiqdim va unga yetib oldim; ona tuyaning boshi tuyaning soni yonida, men esa ona tuyaning soni yonida edim. Soʻng oldinga oʻtdim, toki tuyaning soni yoniga keldim, soʻng yana oldinga oʻtib, tuyaning jilovidan ushladim va uni choʻktirdim. U tizzasini yerga qoʻyganda, men qilichimni sugʻurib, uning boshiga urdim, shunda boshi uchib tushdi. Soʻng men uning ulovini va ustidagi narsalarni yetaklab keldim. Rasululloh ﷺ menga peshvoz chiqib: «U kishini kim oʻldirdi?» dedilar. Ular: «Ibn al-Akvaʼ», deyishdi. U zot: «Uning butun oʻljasi unga (tegishli)», dedilar.Салама ибн ал-Акваъ (розияллоҳу анҳу) айтди: Мен Расулуллоҳ ﷺ билан бирга Ҳавозинга қарши ғазот қилдим. Биз чошгоҳда овқатланиб ўтирган эдик — кўпчилигимиз пиёда, орамизда заифлар бор эди — шу пайт бир киши қизил туя миниб келди. У туянинг белбоғидан бир арқон чиқариб, туясини ўша билан боғлади — у ёш йигит эди — сўнг келиб қавм билан бирга овқатлана бошлади. Уларнинг заифлигини ва уловларининг озлигини кўргач, туясининг олдига чиқиб, уни бўшатди, сўнг чўктириб устига минди ва уни тепиб ҳайдаб жўнади. Набий ﷺнинг саҳобаларидан Аслам (қабиласи)дан бўлган бир киши қавмнинг энг яхши улови бўлган кулранг она туяда унинг ортидан тушди. (Салама) айтди: Мен ҳам югуриб чиқдим ва унга етиб олдим; она туянинг боши туянинг сони ёнида, мен эса она туянинг сони ёнида эдим. Сўнг олдинга ўтдим, токи туянинг сони ёнига келдим, сўнг яна олдинга ўтиб, туянинг жиловидан ушладим ва уни чўктирдим. У тиззасини ерга қўйганда, мен қиличимни суғуриб, унинг бошига урдим, шунда боши учиб тушди. Сўнг мен унинг уловини ва устидаги нарсаларни етаклаб келдим. Расулуллоҳ ﷺ менга пешвоз чиқиб: «У кишини ким ўлдирди?» дедилар. Улар: «Ибн ал-Акваъ», дейишди. У зот: «Унинг бутун ўлжаси унга (тегишли)», дедилар.