حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ آدَمَ حَدَّثَنَا زُهَيْرٌ عَنِ الْأَسْوَدِ بْنِ قَيْسٍ قَالَ سَمِعْتُ جُنْدُبَ بْنَ سُفْيَانَ يَقُولُاشْتَكَى رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَلَمْ يَقُمْ لَيْلَتَيْنِ أَوْ ثَلَاثًا فَجَاءَتْهُ امْرَأَةٌ فَقَالَتْ يَا مُحَمَّدُ لَمْ أَرَهُ قَرَبَكَ مُنْذُ لَيْلَتَيْنِ أَوْ ثَلَاثٍ فَأَنْزَلَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ {وَالضُّحَى وَاللَّيْلِ إِذَا سَجَى مَا وَدَّعَكَ رَبُّكَ وَمَا قَلَى}
Jundub ibn Sufyon (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ kasal boʻlib, ikki yoki uch kecha (tahajjudga) turmadilar. Shunda bir ayol kelib: «Yo Muhammad! Men uni ikki yoki uch kechadan beri senga yaqinlashganini koʻrmadim», — dedi. Bas, Alloh azza va jalla: {Zuho (chosht vaqti) bilan qasam. Va sokin boʻlgan kech bilan qasam. Robbing seni tark etgani ham, (senga) gʻazab qilgani ham yoʻq} (Zuho 1-3) (oyatlarini) nozil qildi.Жундуб ибн Суфён (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ касал бўлиб, икки ёки уч кеча (таҳажжудга) турмадилар. Шунда бир аёл келиб: «Ё Муҳаммад! Мен уни икки ёки уч кечадан бери сенга яқинлашганини кўрмадим», — деди. Бас, Аллоҳ азза ва жалла: {Зуҳо (чошт вақти) билан қасам. Ва сокин бўлган кеч билан қасам. Роббинг сени тарк этгани ҳам, (сенга) ғазаб қилгани ҳам йўқ} (Зуҳо 1-3) (оятларини) нозил қилди.