حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ مَهْدِيٍّ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ عَن إِسْمَاعِيلَ بْنِ أَبِي خَالِدٍ عَن أَخِيهِ عَن أَبِي بُرْدَةَ عَن أَبِي مُوسَى قَالَقَدِمَ رَجُلَانِ مِنْ الْأَشْعَرِيِّينَ عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ فَجَعَلَا يُعَرِّضَانِ بِالْعَمَلِ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ إِنَّ أَخْوَنَكُمْ عِنْدِي مَنْ يَطْلُبُهُ
Abu Muso (roziyallohu anhu) aytdi: Ashʼariylardan ikki kishi Rasululloh ﷺning huzurlariga keldi va (lavozimda) ish (soʻrashga) ishora qila boshladi. Shunda Rasululloh ﷺ: «Albatta, mening nazdimda sizlarning eng xiyonatkoringiz — uni (lavozimni) talab qilgan kishidir», dedilar.Абу Мусо (розияллоҳу анҳу) айтди: Ашъарийлардан икки киши Расулуллоҳ ﷺнинг ҳузурларига келди ва (лавозимда) иш (сўрашга) ишора қила бошлади. Шунда Расулуллоҳ ﷺ: «Албатта, менинг наздимда сизларнинг энг хиёнаткорингиз — уни (лавозимни) талаб қилган кишидир», дедилар.