حَدَّثَنَا وَكِيعٌ عَنْ سُفْيَانَ حَدَّثَنَا يَزِيدُ يَعْنِي ابْنَ أَبِي زِيَادٍ عَنْ زَيْدِ بْنِ وَهْبٍ عَنْ أَبِي ذَرٍّ قَالَجَاءَ رَجُلٌ إِلَى النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَكَلَتْنَا الضَّبُعُ قَالَ غَيْرُ ذَلِكَ أَخْوَفُ عِنْدِي عَلَيْكُمْ مِنْ ذَلِكَ أَنْ تُصَبَّ عَلَيْكُمْ الدُّنْيَا صَبًّا فَلَيْتَ أُمَّتِي لَا يَلْبَسُونَ الذَّهَبَ
Abu Zarr (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Bir kishi Nabiy ﷺning huzurlariga kelib: «Ey Allohning Rasuli, bizni ochlik yeb tugatdi», dedi. U zot: «Men sizlar haqingizda bundan ham koʻra qoʻrqadigan narsam — dunyoning sizlarga toʻkib-sochib berilishidir. Qaniydi, ummatim oltin kiymasa edi», dedilar.Абу Зарр (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Бир киши Набий ﷺнинг ҳузурларига келиб: «Эй Аллоҳнинг Расули, бизни очлик еб тугатди», деди. У зот: «Мен сизлар ҳақингизда бундан ҳам кўра қўрқадиган нарсам — дунёнинг сизларга тўкиб-сочиб берилишидир. Қанийди, умматим олтин киймаса эди», дедилар.