حَدَّثَنَا أَبُو أَحْمَدَ حَدَّثَنَا كَثِيرُ بْنُ زَيْدٍ عَنْ عَبْدِ الْمُطَّلِبِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ قَالَدَخَلَ زَيْدُ بْنُ ثَابِتٍ عَلَى مُعَاوِيَةَ فَحَدَّثَهُ حَدِيثًا فَأَمَرَ إِنْسَانًا أَنْ يَكْتُبَ فَقَالَ زَيْدٌ إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ نَهَى أَنْ نَكْتُبَ شَيْئًا مِنْ حَدِيثِهِ فَمَحَاهُ
Abdulmuttalib ibn Abdulloh aytadi: Zayd ibn Sobit (roziyallohu anhu) Muoviyaning huzuriga kirdi va unga bir hadis aytib berdi. U (Muoviya) bir kishiga uni yozishni buyurdi. Shunda Zayd: «Albatta, Rasululloh ﷺ oʻz hadislaridan biror narsani yozishimizdan qaytarganlar», dedi. Bas, u (yozilganni) oʻchirib tashladi.Абдулмутталиб ибн Абдуллоҳ айтади: Зайд ибн Собит (розияллоҳу анҳу) Муовиянинг ҳузурига кирди ва унга бир ҳадис айтиб берди. У (Муовия) бир кишига уни ёзишни буюрди. Шунда Зайд: «Албатта, Расулуллоҳ ﷺ ўз ҳадисларидан бирор нарсани ёзишимиздан қайтарганлар», деди. Бас, у (ёзилганни) ўчириб ташлади.