حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ كَثِيرٍ، عَنْ سُفْيَانَ، حَدَّثَنَا مَنْصُورٌ، وَالأَعْمَشُ، عَنْ أَبِي الضُّحَى، عَنْ مَسْرُوقٍ، قَالَ أَتَيْتُ ابْنَ مَسْعُودٍ فَقَالَ إِنَّ قُرَيْشًا أَبْطَئُوا عَنِ الإِسْلاَمِ،، فَدَعَا عَلَيْهِمُ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَأَخَذَتْهُمْ سَنَةٌ حَتَّى هَلَكُوا فِيهَا وَأَكَلُوا الْمَيْتَةَ وَالْعِظَامَ، فَجَاءَهُ أَبُو سُفْيَانَ فَقَالَ يَا مُحَمَّدُ، جِئْتَ تَأْمُرُ بِصِلَةِ الرَّحِمِ، وَإِنَّ قَوْمَكَ هَلَكُوا، فَادْعُ اللَّهَ. فَقَرَأَ [quran sura="44" aya_start="10" aya_end="10"]{فَارْتَقِبْ يَوْمَ تَأْتِي السَّمَاءُ بِدُخَانٍ مُبِينٍ} ثُمَّ عَادُوا إِلَى كُفْرِهِمْ فَذَلِكَ قَوْلُهُ تَعَالَى [quran sura="44" aya_start="16" aya_end="16"]{يَوْمَ نَبْطِشُ الْبَطْشَةَ الْكُبْرَى} يَوْمَ بَدْرٍ. قَالَ وَزَادَ أَسْبَاطٌ عَنْ مَنْصُورٍ فَدَعَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم، فَسُقُوا الْغَيْثَ، فَأَطْبَقَتْ عَلَيْهِمْ سَبْعًا، وَشَكَا النَّاسُ كَثْرَةَ الْمَطَرِ فَقَالَ " اللَّهُمَّ حَوَالَيْنَا وَلاَ عَلَيْنَا ". فَانْحَدَرَتِ السَّحَابَةُ عَنْ رَأْسِهِ، فَسُقُوا النَّاسُ حَوْلَهُمْ.
Masruq (Ibn Masʼuddan) rivoyat qiladi: Bir kuni men Ibn Masʼudning oldiga bordim; u dedi: «Quraysh Islomni qabul qilishda kechikkanda, Paygʻambar ﷺ ularni laʼnatlashni Allohdan soʻradilar; bas, ular bir (qahatchilik) yiliga giriftor boʻldi; uning sababli ulardan koʻpchilik oʻldi va ular oʻliklarni yedi; va Abu Sufyon Paygʻambar ﷺ ning oldiga kelib: ‹Ey Muhammad, sen odamlarni qarindoshlik aloqalarini saqlashga buyurishga kelding, holbuki qavming halok boʻlyapti; bas, Allohga duo qil!› — dedi. Bas, Paygʻambar ﷺ Duxon surasining (mana bu) muqaddas oyatlarini oʻqidilar: ‹Osmon ravshan tutun keltiradigan kunni kut› (Duxon, 10). Qahatchilik koʻtarilganda, odamlar yana kofirlik tomonga qaytdi. Allohning (Duxon surasidagi) soʻzi shunga ishora qiladi: ‹Biz (sizlarni) qattiq tutib oladigan kunda› (Duxon, 16). Va bu — Badr jangi kuni roʻy bergan (narsa) edi». Asbot Mansurdan (rivoyat qilib) qoʻshdi: «Rasululloh ﷺ ular uchun duo qildilar va yetti kun davomida qattiq yomgʻir yogʻdi. Bas, odamlar haddan ortiq yomgʻirdan shikoyat qildi. Paygʻambar ﷺ: ‹Allohim, atrofimizga, ustimizga emas›, — dedilar. Bas, bulutlar u zotning boshi ustidan tarqadi va atroflarga yomgʻir yogʻdi».Масруқ (Ибн Масъуддан) ривоят қилади: Бир куни мен Ибн Масъуднинг олдига бордим; у деди: «Қурайш Исломни қабул қилишда кечикканда, Пайғамбар ﷺ уларни лаънатлашни Аллоҳдан сўрадилар; бас, улар бир (қаҳатчилик) йилига гирифтор бўлди; унинг сабабли улардан кўпчилик ўлди ва улар ўликларни еди; ва Абу Суфён Пайғамбар ﷺ нинг олдига келиб: ‹Эй Муҳаммад, сен одамларни қариндошлик алоқаларини сақлашга буюришга келдинг, ҳолбуки қавминг ҳалок бўляпти; бас, Аллоҳга дуо қил!› — деди. Бас, Пайғамбар ﷺ Духон сурасининг (мана бу) муқаддас оятларини ўқидилар: ‹Осмон равшан тутун келтирадиган кунни кут› (Духон, 10). Қаҳатчилик кўтарилганда, одамлар яна кофирлик томонга қайтди. Аллоҳнинг (Духон сурасидаги) сўзи шунга ишора қилади: ‹Биз (сизларни) қаттиқ тутиб оладиган кунда› (Духон, 16). Ва бу — Бадр жанги куни рўй берган (нарса) эди». Асбот Мансурдан (ривоят қилиб) қўшди: «Расулуллоҳ ﷺ улар учун дуо қилдилар ва етти кун давомида қаттиқ ёмғир ёғди. Бас, одамлар ҳаддан ортиқ ёмғирдан шикоят қилди. Пайғамбар ﷺ: ‹Аллоҳим, атрофимизга, устимизга эмас›, — дедилар. Бас, булутлар у зотнинг боши устидан тарқади ва атрофларга ёмғир ёғди».