HadislarҲадисларPaygʻambarlar vorislariПайғамбарлар ворислари
Sahih al-Buxoriy · HadisСаҳиҳ ал-Бухорий · Ҳадис1977Bob 57:Боб 57: Roʻza tutishda oila (zavja)ning haqiРўза тутишда оила (завжа)нинг ҳақиباب حَقِّ الأَهْلِ فِي الصَّوْمِ

حَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، أَخْبَرَنَا أَبُو عَاصِمٍ، عَنِ ابْنِ جُرَيْجٍ، سَمِعْتُ عَطَاءً، أَنَّ أَبَا الْعَبَّاسِ الشَّاعِرَ، أَخْبَرَهُ أَنَّهُ، سَمِعَ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ عَمْرٍو ـ رضى الله عنهما ـ بَلَغَ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم أَنِّي أَسْرُدُ الصَّوْمَ وَأُصَلِّي اللَّيْلَ، فَإِمَّا أَرْسَلَ إِلَىَّ، وَإِمَّا لَقِيتُهُ، فَقَالَ ‏"‏ أَلَمْ أُخْبَرْ أَنَّكَ تَصُومُ وَلاَ تُفْطِرُ، وَتُصَلِّي وَلاَ تَنَامُ، فَصُمْ وَأَفْطِرْ، وَقُمْ وَنَمْ، فَإِنَّ لِعَيْنِكَ عَلَيْكَ حَظًّا، وَإِنَّ لِنَفْسِكَ وَأَهْلِكَ عَلَيْكَ حَظًّا ‏"‏‏.‏ قَالَ إِنِّي لأَقْوَى لِذَلِكَ‏.‏ قَالَ ‏"‏ فَصُمْ صِيَامَ دَاوُدَ ـ عَلَيْهِ السَّلاَمُ ـ ‏"‏‏.‏ قَالَ وَكَيْفَ قَالَ ‏"‏ كَانَ يَصُومُ يَوْمًا وَيُفْطِرُ يَوْمًا، وَلاَ يَفِرُّ إِذَا لاَقَى ‏"‏‏.‏ قَالَ مَنْ لِي بِهَذِهِ يَا نَبِيَّ اللَّهِ قَالَ عَطَاءٌ لاَ أَدْرِي كَيْفَ ذَكَرَ صِيَامَ الأَبَدِ، قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ لاَ صَامَ مَنْ صَامَ الأَبَدَ ‏"‏‏.‏ مَرَّتَيْنِ‏.‏

Abdulloh ibn Amr (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Mening — har kun roʻza tutishim va har tun (boʻyi) namoz oʻqishim haqidagi xabar — Paygʻambar ﷺ ga yetdi. Bas, u zot meni (chaqirib) yubordi yoki men u zot bilan uchratdim va u zot: «Menga — sen har kun roʻza tutasan va har tun (boʻyi) namoz oʻqiyasan, deb — xabar berildi. (Bas,) baʼzi kun roʻza tut, baʼzi kun (roʻzani) tark et; namoz (ham) oʻqi, uxla (ham) — chunki koʻzingning senga haqi bor, badaningning va oila (zavja)ngning senga haqi bor», — dedilar. Men: «Menda bundan (roʻzadan) koʻproq kuch bor», — dedim. Paygʻambar ﷺ: «Unday boʻlsa, Dovud (paygʻambar)ning roʻzasidek roʻza tut», — dedilar. Men: «Qanday (tutar edi)?» — dedim. U zot: «U kun ora roʻza tutar va dushman bilan uchratganda (jangdan) qochmas edi», — dedilar. Men: «Bu (fazilat) menga qayerdan (nasib boʻladi)?» — dedim. (Ato dedi: «Men ‹butun umr roʻza tutish› iborasi qanday kelganini bilmayman».) Bas, Paygʻambar ﷺ ikki marta: «Kim butun umri davomida har kun roʻza tutsa, u — umuman roʻza tutmagandek(dir)», — dedilar.Абдуллоҳ ибн Амр (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Менинг — ҳар кун рўза тутишим ва ҳар тун (бўйи) намоз ўқишим ҳақидаги хабар — Пайғамбар ﷺ га етди. Бас, у зот мени (чақириб) юборди ёки мен у зот билан учратдим ва у зот: «Менга — сен ҳар кун рўза тутасан ва ҳар тун (бўйи) намоз ўқиясан, деб — хабар берилди. (Бас,) баъзи кун рўза тут, баъзи кун (рўзани) тарк эт; намоз (ҳам) ўқи, ухла (ҳам) — чунки кўзингнинг сенга ҳақи бор, баданингнинг ва оила (завжа)нгнинг сенга ҳақи бор», — дедилар. Мен: «Менда бундан (рўзадан) кўпроқ куч бор», — дедим. Пайғамбар ﷺ: «Ундай бўлса, Довуд (пайғамбар)нинг рўзасидек рўза тут», — дедилар. Мен: «Қандай (тутар эди)?» — дедим. У зот: «У кун ора рўза тутар ва душман билан учратганда (жангдан) қочмас эди», — дедилар. Мен: «Бу (фазилат) менга қаердан (насиб бўлади)?» — дедим. (Ато деди: «Мен ‹бутун умр рўза тутиш› ибораси қандай келганини билмайман».) Бас, Пайғамбар ﷺ икки марта: «Ким бутун умри давомида ҳар кун рўза туца, у — умуман рўза тутмагандек(дир)», — дедилар.

Darajasi:Даражаси: SahihСаҳиҳ · Rivoyat qildi:Ривоят қилди: Abdulloh ibn Amr ibn al-Os