حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ عُرْوَةَ، أَنَّ عَائِشَةَ ـ رضى الله عنها ـ أَخْبَرَتْهُ أَنَّ بَرِيرَةَ جَاءَتْ تَسْتَعِينُهَا فِي كِتَابَتِهَا، وَلَمْ تَكُنْ قَضَتْ مِنْ كِتَابَتِهَا شَيْئًا، قَالَتْ لَهَا عَائِشَةُ ارْجِعِي إِلَى أَهْلِكِ، فَإِنْ أَحَبُّوا أَنْ أَقْضِيَ عَنْكِ كِتَابَتَكِ، وَيَكُونَ وَلاَؤُكِ لِي فَعَلْتُ. فَذَكَرَتْ ذَلِكَ بَرِيرَةُ لأَهْلِهَا فَأَبَوْا وَقَالُوا إِنْ شَاءَتْ أَنْ تَحْتَسِبَ عَلَيْكِ فَلْتَفْعَلْ، وَيَكُونَ وَلاَؤُكِ لَنَا، فَذَكَرَتْ ذَلِكَ لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ لَهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " ابْتَاعِي فَأَعْتِقِي، فَإِنَّمَا الْوَلاَءُ لِمَنْ أَعْتَقَ ". قَالَ ثُمَّ قَامَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " مَا بَالُ أُنَاسٍ يَشْتَرِطُونَ شُرُوطًا لَيْسَتْ فِي كِتَابِ اللَّهِ مَنِ اشْتَرَطَ شَرْطًا لَيْسَ فِي كِتَابِ اللَّهِ فَلَيْسَ لَهُ، وَإِنْ شَرَطَ مِائَةَ مَرَّةٍ، شَرْطُ اللَّهِ أَحَقُّ وَأَوْثَقُ ".
Urva (Oishadan) rivoyat qiladi: Oisha unga aytdi: Barira (Oishaning) oldiga — oʻz ozodlik bitimi (mukotaba)da yordam soʻrab — keldi va oʻsha paytda u undan (bitim summasidan) hech narsa toʻlamagan edi. Oisha unga: «Oʻz xojalaring oldiga qayt; agar ular — men sening mukotaba (summa)ngni toʻlab, valongni (olish)ga — rozi boʻlsa, men shunday qilaman», — dedi. Barira buni oʻz xojalariga aytdi, lekin ular rad etdi va: «Agar u (Oisha) Allohning (savobini) istasa, u shunday qilishi mumkin, lekin sening valong biz uchun boʻladi», — dedi. Oisha buni Allohning Rasuli ﷺ ga aytdi va u zot unga: «Uni sotib ol va ozod qil — valo (ozod) qilgan kishi uchun(dir)», — dedilar. Soʻng Allohning Rasuli ﷺ (oʻrnidan) turib: «Allohning qonunlarida boʻlmagan shartlarni qoʻyadigan odamlarga nima boʻldi? Kim Allohning qonunlarida boʻlmagan shartlarni qoʻysa, oʻsha shartlar — u yuz marta (shunday shart) qoʻygan boʻlsa ham — botil(dir). Allohning shartlari (qonunlari) — haq(dir) va (eng) mustahkam(dir)», — dedilar.Урва (Оишадан) ривоят қилади: Оиша унга айтди: Барира (Оишанинг) олдига — ўз озодлик битими (мукотаба)да ёрдам сўраб — келди ва ўша пайтда у ундан (битим суммасидан) ҳеч нарса тўламаган эди. Оиша унга: «Ўз хожаларинг олдига қайт; агар улар — мен сенинг мукотаба (сумма)нгни тўлаб, валонгни (олиш)га — рози бўлса, мен шундай қиламан», — деди. Барира буни ўз хожаларига айтди, лекин улар рад этди ва: «Агар у (Оиша) Аллоҳнинг (савобини) истаса, у шундай қилиши мумкин, лекин сенинг валонг биз учун бўлади», — деди. Оиша буни Аллоҳнинг Расули ﷺ га айтди ва у зот унга: «Уни сотиб ол ва озод қил — вало (озод) қилган киши учун(дир)», — дедилар. Сўнг Аллоҳнинг Расули ﷺ (ўрнидан) туриб: «Аллоҳнинг қонунларида бўлмаган шартларни қўядиган одамларга нима бўлди? Ким Аллоҳнинг қонунларида бўлмаган шартларни қўйса, ўша шартлар — у юз марта (шундай шарт) қўйган бўлса ҳам — ботил(дир). Аллоҳнинг шартлари (қонунлари) — ҳақ(дир) ва (энг) мустаҳкам(дир)», — дедилар.