حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ سَعْدٍ الزُّهْرِيُّ، قَالَ حَدَّثَنِي صَالِحُ بْنُ كَيْسَانَ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ سَهْلِ بْنِ سَعْدٍ السَّاعِدِيِّ، أَنَّهُ قَالَ رَأَيْتُ مَرْوَانَ بْنَ الْحَكَمِ جَالِسًا فِي الْمَسْجِدِ، فَأَقْبَلْتُ حَتَّى جَلَسْتُ إِلَى جَنْبِهِ، فَأَخْبَرَنَا أَنَّ زَيْدَ بْنَ ثَابِتٍ أَخْبَرَهُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَمْلَى عَلَيْهِ لاَ يَسْتَوِي الْقَاعِدُونَ مِنَ الْمُؤْمِنِينَ وَالْمُجَاهِدُونَ فِي سَبِيلِ اللَّهِ قَالَ فَجَاءَهُ ابْنُ أُمِّ مَكْتُومٍ وَهُوَ يُمِلُّهَا عَلَىَّ، فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ، لَوْ أَسْتَطِيعُ الْجِهَادَ لَجَاهَدْتُ. وَكَانَ رَجُلاً أَعْمَى، فَأَنْزَلَ اللَّهُ تَبَارَكَ وَتَعَالَى عَلَى رَسُولِهِ صلى الله عليه وسلم وَفَخِذُهُ عَلَى فَخِذِي، فَثَقُلَتْ عَلَىَّ حَتَّى خِفْتُ أَنْ تَرُضَّ فَخِذِي، ثُمَّ سُرِّيَ عَنْهُ، فَأَنْزَلَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ [quran sura="4" aya_start="95" aya_end="95"]{غَيْرُ أُولِي الضَّرَرِ}.
Sahl ibn Saʼd as-Soidiy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Men Marvon ibn Hakamni masjidda oʻtirganini koʻrdim. Bas, men oldinga kelib, uning yoniga oʻtirdim. U bizga aytdiki, Zayd ibn Sobit unga aytgan edi: Allohning Rasuli ﷺ unga (mana bu) oyatni: ‹Moʻminlardan (uyda) oʻtiradiganlar va Alloh yoʻlida mol-jonlari bilan jihod qiladiganlar barobar emas› (Niso, 95) — yozdirgan edi. Zayd: «Ibn Ummu Maktum Paygʻambar ﷺ ning oldiga keldi — u zot menga aynan oʻsha oyatni yozdirayotgan paytda. Shunda Ibn Ummu Maktum: ‹Yo Rasululloh! Agar mening (jang qilishga) qudratim boʻlganida, men, albatta, jihodda qatnashardim›, — dedi. U — koʻr kishi edi. Bas, Alloh oʻz Rasuliga vahiy nozil qildi — u zotning soni mening sonim ustida (turgan) edi va u (son) menga shu qadar ogʻir boʻldiki, men sonim sinib ketadi, deb qoʻrqdim. Soʻng Paygʻambar ﷺ ning oʻsha holati — Alloh: ‹...ozor (jarohat, koʻrlik, choloqlik va boshqa) sababli (uzrli boʻlganlar)dan boshqasi...› (Niso, 95) — (qismini) nozil qilgandan keyin — tugadi», — dedi.Саҳл ибн Саъд ас-Соидий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Мен Марвон ибн Ҳакамни масжидда ўтирганини кўрдим. Бас, мен олдинга келиб, унинг ёнига ўтирдим. У бизга айтдики, Зайд ибн Собит унга айтган эди: Аллоҳнинг Расули ﷺ унга (мана бу) оятни: ‹Мўминлардан (уйда) ўтирадиганлар ва Аллоҳ йўлида мол-жонлари билан жиҳод қиладиганлар баробар эмас› (Нисо, 95) — ёздирган эди. Зайд: «Ибн Умму Мактум Пайғамбар ﷺ нинг олдига келди — у зот менга айнан ўша оятни ёздираётган пайтда. Шунда Ибн Умму Мактум: ‹Ё Расулуллоҳ! Агар менинг (жанг қилишга) қудратим бўлганида, мен, албатта, жиҳодда қатнашардим›, — деди. У — кўр киши эди. Бас, Аллоҳ ўз Расулига ваҳий нозил қилди — у зотнинг сони менинг соним устида (турган) эди ва у (сон) менга шу қадар оғир бўлдики, мен соним синиб кетади, деб қўрқдим. Сўнг Пайғамбар ﷺ нинг ўша ҳолати — Аллоҳ: ‹...озор (жароҳат, кўрлик, чолоқлик ва бошқа) сабабли (узрли бўлганлар)дан бошқаси...› (Нисо, 95) — (қисмини) нозил қилгандан кейин — тугади», — деди.