حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، عَنْ حُصَيْنٍ، عَنِ الشَّعْبِيِّ، عَنْ عَدِيٍّ، قَالَ أَخَذَ عَدِيٌّ عِقَالاً أَبْيَضَ وَعِقَالاً أَسْوَدَ حَتَّى كَانَ بَعْضُ اللَّيْلِ نَظَرَ فَلَمْ يَسْتَبِينَا، فَلَمَّا أَصْبَحَ قَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ، جَعَلْتُ تَحْتَ وِسَادَتِي. قَالَ " إِنَّ وِسَادَكَ إِذًا لَعَرِيضٌ أَنْ كَانَ الْخَيْطُ الأَبْيَضُ وَالأَسْوَدُ تَحْتَ وِسَادَتِكَ ".
(Shaʼbiy, Adiy (ibn Hotim)dan aytdi:) Adiy bir oq ip (iqol) va bir qora ip oldi, to kechaning bir qismi boʻ lguncha (ularga) qaradi, lekin ular (bir-biridan) ajralmadi (ajratib koʻrolmadi). Tong otganida: «Ey Allohning Rasuli, men (ularni) yostigʻim ostiga qoʻ ydim», dedi. U zot: «Boʻ lmasa, sening yostigʻing juda keng ekan — oq ip bilan qora ip sening yostigʻing ostida boʻ lsa (yaʼni oyatdagi ip — tong yorugʻligi-yu kecha qorongʻ usi)», dedilar.(Шаъбий, Адий (ибн Ҳотим)дан айтди:) Адий бир оқ ип (иқол) ва бир қора ип олди, то кечанинг бир қисми бў лгунча (уларга) қаради, лекин улар (бир-биридан) ажралмади (ажратиб кўролмади). Тонг отганида: «Эй Аллоҳнинг Расули, мен (уларни) ёстиғим остига қў йдим», деди. У зот: «Бў лмаса, сенинг ёстиғинг жуда кенг экан — оқ ип билан қора ип сенинг ёстиғинг остида бў лса (яъни оятдаги ип — тонг ёруғлиги-ю кеча қоронғ уси)», дедилар.